Школски гласник

Стр. 350.

ШКОЛСКИ ГЛАСНПК

воље, утврђеио је први пут нешто прецизнпје у Неманкој 18. века, код психолога Волфове* школе, који су управо и створвли, дотле неупотребљаванп пзраз психологија. Тројпу поделу пспхичких способности су одбацпвали сензуалпстн којн, као Конднјак, у пспхичким феноменима хоће да виде само преображавање једне п једнне прпмордпјалнс чпљенпце, док ју је већина осталих филозофа признавала. Рејд н шкотска школа се враћају додуше картезпјанској теорији, разликујући само актнвне и умне способностн. Али све внше и впше, успркос осамљеннм покушајима поједпнаца којп, као френолозн,* на пример, предлажу далеко слоЈкенпје и бројнше класпфнкације, данас филозофи најразличнпјпх школа, позптпвистп* као п спирнтуалисти, они који сумп>ају у егзистенцију душе као и они који у њу" иајчвршће верују, слажу се у деоби исихологије на трп обласги. Тако и Бен, једап од пајпризнатијих заступнпка савремене енглеске психологије, призиаје трп категорије, и дефинише пх овако: 1° осеМње, које обухвата задовољство п бол: речи емоција, страст, љубав, синоннмн су осећања; 2° хоћење или воља: 3° миеао, интелигенција или сазпатве. Сензације улазе делом у класу осећања, а делом у класу мисли. (Наетавиће се).

Педагошки преглед. Из повеснице јапанског образовања. Почетак јапанске дивилизацпје потиче из давне старине. Најсгарпја јапанска нс-торпја („Кодзикп", довршена 711. год. носле Хр. за владе цара Гесима) велп, да је 281. г. после Хр. за време цара Оодзина дошао пз Кореје посланпк Адзики, добро познат с китајском књпжевношћу, који је почео даватп лекције наследнику престола Ваканрацуку. Год. 285. дошао је из Кореје научењак Ванп, којп је продужио образовање тога принца. Затим- су дошлп у Јапанску п други учењаци, номоћу којих се ширио у земљи кптајекп језпк и књпжевност. За владе цара Мосну 701. год. био је издан указ о уређењу виших народнпх школа. Но тим школама сметале су борбе међу појединим кнежевима, које су захватнле целу земљу п продужиле се до краја 12. столећа. Тек почетком владања династије Тогукова (1543—1616.) која је престала 1868. г. поново се појавише школе по разним местима у Јапанској. Од тпх школа су биле неке отворене

уз будпстпчке храмове п звале се „Теракоја", а ученик се звао „терако", но веронаука се у тпм школама није учпла, него само читање, писаи.е и рачунање. Развитак јапанске образованости почпње 1868. г. падом сегуната, а почетком „просвећеног царовања" садашњег цара. Питање о образовању народа, прнвукло је његову нарочпту пажњу. 1868. год. издан је указ о унпверзитетима, средњпм и основним школама, а 1871. г. ради надзора п унапређења образовања у земљи установљено је било министарство просвете („Монбусе"). 1872. г. издан је закон који уређује образовање уЈапанској. По томе закону подељена је сва земља у 8 универзитетских округа, и сваки је округ морао имати унпверзнгет. Такав округ делп се на 32 мања округа а у сваком мора битн но једна средња школа. Сваки округ са једном средњом школом морао је имати 210 мањих округа са једном основном школом па сваких 600 људп. Свакн округ са средњом школом бпо је под надзором нарочнтога надзорннка, који је био дужап бринути се о становнигатву свога округа п убеђивати га да пошље децу у школу кад наврше 6 г.одина. Осим тога дужан је био старати се о наставном раду п обраћати пажњу на сва пптања која се у везп с васпитањем. Уз циклус закона о васпитању пздат је н царев распис, који разјашњује народу, да је образовање иреко потребно свпма; нре тога образовање се сматрало као средство да се дође до државне службе, но сад је сво становништво без разлпке сталежа дужио да се образује, нн једно село не сме имати кућу да у њој нема писмених, у свакој кући сви су дужни знатн чптати. Но тешко је бпло све то остварнти и год. 1873. пао је број уннверзнгетских округа са 8 на 7, а 1879. подела на универзитетске округе сасвпм је укинута и одлучено је, да се прпмену те методе образовања, које одговарају месним приликама. Првих година владе садашњега цара, јапанскп научењаци превели су иа јапапскп језпк сва могућа дела подесна за изучавање; нарочпто су много дела узели од Американаца, с којнма су најбоље били познати услед свога географског положаја. Нарочито су добре услуге учиннли Јапанцпма Американци Скот, који је 1872. год. био главни учитељ угледннх школа и Давид Муреј (Мштауј коме еј бпло поверено старање над школама. Он