Школски гласник

Бр. .20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 386.

тања. Правплнија веза школске администрације са месном политичком оппшшом. Школске вође у општинској админиетрацији. Веза општинских социјалних пнституција са осн. школом. (Сиротиште, чувалиште сиротињске и добротворне фундације и г г. д.) Меснн, срески п жупанијски надзор. Учитељ као надзорнпк школски. Веза учитељства п оси. гакола са институцијама за нар. просвећивање. VI. Социјална питања. Социјалне пдеје н учитељ. (Какво треба сгановиште учптељ да заузме у поједпнпм социјалним пптањима?) Учитељски пацпонално економски раду општипи. (Месне, жупанијске п покрајинске организације). Учптељске организацпје. \'П. Остала општа пишања: Забавишта. Васпитање женскиња. РеФорма. моралног васпитања. Учитељ као грађанин. (Учитељска нолитичка права.) Основна школа и друштво. Уједпњење домовпнске педагошке штампе. Управнп одборн појединпх учит. друштва треба до 25. јануара да нзаберу, од ових тема оне које држе, да бп било најпотребније узетп у претрес на конгресу а евентуално могу и коју другу препоручитп. Тек по саслушању свих учитељскнх друштава која су у Савезу установиће се дневни ред. Несразмерне плате немачких учитеља. Тачно мернло за један сталеж п колико се он цени, то је њихова плата. Код свег чиновнпштва ио разним државама иостарано је увек боље, него за учнтељство. У том није коракнула напред ни напредна Немачка, чак и од учитеља разних категорија увек је највећма запостављен учитељ са основие школе, Е&о не.колико примера: Надучитељи на свима великим школама имају једпаку плату, но код учитеља оеновних школа мери се илата према заводу иа којем раде. Нруски иародни учитељ који ради на основној школи има плату 1400—3300 марака; исти учитељ са истом предсиремом добија на школи у казнионици,. поправилишту или шумарској школи 1800—3600 марака; па кадетској школи, подофицирској, војничком сиротишту или као технички или елементарнн учитељ на неком вишем заводу без иарочитог испита, 1.800 до. 4300 марака. Таке неправилности пма п по другпм немачким државама. Баварска п. нр. даје плату учнтељу пародне школе, у законптом минимуму од 1400—3000 марака са станом, и() учптељп у казнионпцама, радиоппцама, државнпм заводима за васпитање, којп

немају никаквог даљег испита имају 2400 до 4800 марака. У Саксонској имају учитељи на основним школама миннмум од ,1500—3000 марака, нсти такн учитељп на државним заводпма имају 2400—5100 мар. И новн школски закон у Виртембершкој даје учитељима основних школа 1600—3200 марака, а на другим школама те категорије 2200—ЗбОО^мар. Те разлике постоје скоро у свима немачким државама, иа све да се и узме у обзир, да је на тим заводнма нешто тежа служба него у основној школи, ппак је разлика у плати несразмерна. Из свега излази, да се и тамо са основном школом још увек поступа маћијски. Даље образовање шведских народних учитеља. Централни комитет учитељскег савеза, обратпо се краљу и сабору с молбом, да се прошпре учитељска права за образовање, У молби својој наводи, 'да су до сад народнн учптељп поцуњавалн своје образовање на зборовима, расправама педагошких питања, на летњим академским течајевима, на течајевима за поједине предмете. Знатну улогу имала је и педагошка књижевност у издању Школског Савеза. Но све те мере, при свој снојој важности нису довољне, нрема умноженим питањима народне школе, која су у вези с њеним развитком. По уређењу своме школе се деле на два типа: 1. Допуњујуће школе више практичног значаја: којима је сврха да даду практична знања ученицима народне шкоЛе, који ће по свршеној школи ићи на запат. 2. Учевни заводи са ширим теоретским програмом за пајспособније учеиике. Таких завода било је до 1.909. год. две врсте: старије одељење иародне школе и виша народпа школа. Год. 1909. отворена је и комуналиа средња школа. Ирема решењу сабора та школа својим наставним иланом треба да одговара реалној школи п ученици њени нолажу такав испит као реалци. По томе и учитељи тих школа морају имати спрему која томе одговара. Тражећи начине за даље образовање учитеља народне школе, централпи комптет истакао је стање тога пптања у Даис-кој п Немачкој, где је опште уређење Школе доиекле сродио шведској гакоди. У. Данској нма впша учитељска школа у Копенхагену, која сасвим одговара својој сврси: по она стаје знатппх