Школски гласник

Стр. 48.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

шн1 0гапетр(1 п(1 и] 1 §■ сп. Спецнфнчка особина естетског ужпвања, велн Липс, састоји се у томе, да је то уживање предмет уживања, који, баш у толнко у колнко је он предмет уживаља, нпје предмет, већ „ја"; или, да је он ужлвање „ја", које — у колико се есшешски ужива — шпе „ја", већ предметан. Све то образује смпсао појма ј,Еш1ић1ш1§"-а. У колнко ја у впђепом облику осећајпо активпшем, ја се у томе уједно осећам слободан, лак, поносан. То је естетско „КасћаЈттап^". То је уједпо и естетско „ЕгпГиМип^". То је баш особитоет естетског подражавања, што при том допушта туђи покрет па свом рођепом месту. После овпх опћнк дефннпција писац се обраћа иа проблем о оргапскнм сепзацијама н њиховом односу према естетском уживању,- н то са посве негативним резултатом. Дословно он овако вели: „Ог^апешрбп(Јип^еп, \уе1ећег Аг1 б1е аисћ 8е1п шо§'еп, »-ећеп 111 (Не азШеИбсће Ве1гасћ1ш]§ иш1 (1еп азШеИбећеп беиибб 1п Јсегпег ДУеЈве е1п". Е. Кгиедег: ОМегепг(опе ипЛ Копзопапг. У првом делу елаборатпо и помно написаног члаика реч је о експланацији копзоиаце са горњим тоновнма; Лнисова теорија о рнтму и нроблем о „несвесном" у царству тоиа; Штумфова теорпја фузцје. Формулација проблема конзонанције: перцепција и осећај (емоцнја); днректиа свест п суђење; суђење иптервала и конзопанцпје; тонална секвенција и сложепи звек. Фупдаментална важпост дпфереицпје тонова за конзонанцнју п дисонанцу: хнсторијски и' крптички преглед литературе; днферепцпја тонова н њнхове конзеквенције. А. Мауег: Бћег 1'лп/.е1- шк1 СгебаиИМбћта^ с1еб Всћи!к1П(1сб. То је врло опеежап рад (140 странпца) о релатнвној користи сеиаратног (одвојецог) рада и рада у разреду (нзраз за ово иоследње, ОезатИекктд као да није сретно изабран) за школску децу. Субјекти испптивању беху 14 дечака из петог курза једне вирцбуршке нар. осн. школе; ради контролних експерпмепата пзабрани су пз истог разреда — годину даиа касннје — другпх 14 ђака. Субјектп су детаљно окарактерпсанп; опсег рада беше велики, резултати су иомно сређени по њпховој евалуацнји, и квалитативпо и квантитативно. Опћи резултат јесте тај, да је рад у заједницн бољн за ирогрес ђака него ли рад ког обавл^а на само. Рад се завршује еа иеколико практичкнх сугестија. Он је „пу-

бликован" (као цнрпшка дисертацпја а и сепаратно у Мојмаповој збирцн: „8ашш1ип» е!е : '. што издаје \У*. Еп§е1тапп, ЕеЈ]ш> (Наставиће се.)

Б е л е ш к е. Од уредништва. Овај број „Шк. Гласника" морао је изићи рапнје због бнлапсије учит. деон. д. „Натошевпћ", те с тога није могао битп довршеи у пупом обиму од 16 стр. Уз пдућн број ћемо то накнадити. Школске тоциљајке. У двориштима престонпчких основних школа пачпњене су недавно тоцнљајке, где ће се ђаци на часовима гимнастнке вежбатп у тоцнљању. Уређење учит. плата у Кечкемету. Свима нам је позната ужасна иесрећа која је задесила велнку алфелдску варош Кечкемет прошле годиие. Земљотрес је ужасне штете начннно како вароши, тако п грађапнма. Но, зато је представннштво једногласпе решнло, да се увалш учитељска молба. Учитељи ће добијатп од 1. јан. о. г. 30% скупарпнсКог доплатка. Езрегап1о у осн. школама. На острву Самосу уведеи је и у осн. школе еспераито. У 1911 12. шк. годипи у 30 градова са 50 учптеља-ца учпло је 1740 ученика-ца осн. школа есперанто језик. По званичпом извештају за 5 а пајдуже за 10 година ће цело острво знатп овај међународпп језик, те ће се иа есперанту разуметп са свпма странцима. Важност педагошке штампе. Проф. Рајн овако оцењује педагошку штампу: „Педагошка штамна дела у корпст једног велпког оиштег циља: Подиже пародно образовање унанређењем иародне школе н учитељског сталежа. Она је необнчно помогла сталешкој заједници, ширењу педагошких пдеала и усавршавању дидактичког наиредовања. Она је кичма учптељскнх удружења н постала је моћ, којој учптељство нма много да захвали. У новпје доба је више него пре иоставила задаћу, да хнперпродукцпју књига и сниса на недагбшком нољу, којаје постала већ досадна, снажно сузбпје одабирањем лошег или маи,е вредног." Унапређење учитеља у Чешко!. Земаљскп школскп савет у Чешкој увешће овака унанређења за учитеље вежбаоница: Кад стуне