Школски гласник

Бр. 3.

Стр. 47.

ка обичној употреби својих дата, Дани борбе су минули; и садања оиасност лежи вшпе у недостатку централнзацпје и коордпнацнје. Нови Архив нада се, да ће припципијелно субсервисати задатке упификовања и концентрисања психолошког рада. Е. КгаереИп: 1Ј1»ег Егтис1нп §'8теб8Ш1 §еп. Овде су по средп два различита иитања: питање о ефекту уморности, цродукован у извесној нндивпдуп са активностима различите врсте и трајања, и пптање' о персоналним разликама у склоностн ка уморности иод једним те истим прнликама. Мерење уморности, у првом случају, не мора бнти пснхомоторно, већ, изузев од тога, оно може бити оиће, примењено п на све класе штудије. Ми се не можемо задржати само на естезиометрпчком мерењу једнога Гризбаха п Вагнера, или на егрографском мерењу Кемзнса; а п Ебингхаусова комбинатнвна метода, према својој прнроди, само је иретходни експерименат. Најбоље средство за то је, можда, метода, где се збрајају бројке с једним местом. За ннгеркомпарацпју разлнчитих особа, у погледу на наклоност за умарање, најбоља је процедура оптималне паузе. Н. Ј. Реагее: 1Л>ег (1сп Е1пИи§8 Дег Ке1>еп1'(М7.1П1»' аиГ сИе Еаит\уаћгпећтип§. — Госп. Перс овако делн своју расправу: 1. Експериментални део: Локалпзација покрета; иросуђивање релатнвног иоложаја тачака, без иокрета, иод утицајем једног, два и трн секундариа надражаја; просуђнвање дистанцнје; комиарација лпнија (тактуална репродукција Милер-Лајерове фигуре); 2. Теоретички део: Теорија"дифузних кругова, т. ј. тенденцнје ексцитација да се споји са централним нервним системом, не водн рачуна о локалнзацији феномена; теорија моторичких имиулза мора се барем надоиунити у рним случајевима, где ие бегае директне локализације, већ само иросто суђење о релатпвној нозицпји; теорија утецаја секундарнпх падражаја доводп до принципа еквилнбријума снла; оптичке н тактуалне илузије иадају под обпчан принцип релативности наших чулних перценција. 3. Сугестибилност за утецај секундарних надражаја. Секундарни цадражај као сугестија; абнормална сугестибнлност (хипнотички експернменти); сугестибплност и пителигенција (експерименти на деци). Еонклузија: Свака перцепција (опажај) садржи комплекс квали-

тета, чији се елементи не детерминишу само директнпм објектом перцепцнје, већ и другим објектима у пољу иерцепције, осим репродуктпвних фактора. Утецај околпих објекатаје у дпректној пропорцији са велпчином лимена дпференције. — Утецај секундарних падражаја пма јасну аналогпју у сфери иамћења. Др;кање пажње је врло важно, п то би требало још помно испптатп. В. Сгае(8с1геп1>егдег: ТЈђег сће Мб«'Псћкс11 еЈпег (јиапШа! <1 ег ТопешрћасЈип^. Омов зазакои, сам-за себе узет, не нскључује могућност четврти део садржаја тоналне сензације, квантитета илн потпуности. Додугае, то је обично комбпновано са формулом ,.8те" вала; мање са „собше" вала илн таласа. Обе ове формуле пскључују четвртп атрибут тона. Но, прва не вредп у ирпродп, п у толпко нема разлога да се прими друга. Аутор настојп да покаже да „топалшт талас, гато пде у ваздуху од вибрпрајућег тела, захтева периоду формације („Аибћјћћш^вхећ"), где не ностојп ни „8те" талас нп „со81пе" вал; н да положај центра вибрацпјезаједан иартикел у иосвеобразованом таласу нијенити тачка одмора интп тачке детерминпсаиа половипом амплитуде, већ тачка, која у главноме завпси од величпне ефективне површине тела". Ако су времена формацпје н днсплацнрање цеитара вибрације величнне, што се дају мерпти, онда се у нростом тоналном надражају захтева могућност четвртог дела саДржаја. А. Т УгезеЋпег: 2иг Рбусћо1о§'1е с1ег Аизма^е. Ово је впше крнтпка на Штернову уиотребу слпка, што је он публпковао у своме „2иг Рбусћо1о§'1е с1ег Аибба^е"' (1902.) Овде се прво говорп о употребп методе пспитивања, сљнчна Бинеовбј методи нропитивања: начпн калкулацпје. После тога долази детаљно сравњИваПЈв резултата тедве методе, пспитнвање п слободнн нсказн (извештајп): репродукција боје, облика, локалитета;чшсег н верност меморцје су мање материјалнн него ли персоналнн атрибутн; иидпвидуалне (особпто сполне) разлике. Од реферата је значајан овај рад: Џ. ОиГгтапп: ГоЉсћпИе аи.ч с1еп С4е1)Ге1е с1ег ЕгГог8сћип§ с1ег кЈпсПЈсћсп Вргасће 1п с1еп Јаћгеп 1898-1902. НеЛ 2. и 3. Ту се налазе овн радови; Т1г. Егррз: ЕтГић1ип°', 1ппеге Касћаћтип^