Школски гласник

Вр. 4.

рација, Овдје је ријеч само о томе, да се веће количине не могу појмити. али ако се те количине групирају (бројне слпке) те тиме постану прегледне, онда ће се мбћи иојмити. Очигледно представљена десетица по десетица води иас сигурно у десетински систем. кога ће дијете помоћу очигледности разумјети, те ће послије помоћу маште појмити и веће количине. Још нам је споменути, да се треба чувати сувишне очпгледности, јер се тиме губи вријеме и ученици се гоне у досаду. Без сврхе је код предузимања разломака употребљавати линију на табли, папирне траке, апарат за рачунање и са разломцима и друга средства, јер се на толико много очигледних средстава разбије дјечија пажња н тпме се промаши циљ. Није нужно, ако су дјеца несигурна у градиву у бројном низу од 1 до 100 непрестано опернсати рачунаљком. Само гдје мањка знање, а знање може мањкати само дјеломично, онда се понови градиво помоћу очигледности. Гдје је несигурност ради слабог вјежбања, тад треба вјежбати без рачунаљке, да се не троШи вријеме на баратање са рачунаљком. II. Очигледна средства. Колико је нужио да свако дијете има своја очигледна средства, толико се требају ограничити у вишим разредима, кад учитељ не може наДзиравати њихов рад с тим средствима. Напротив је од ведике важностн, да се дјеца па рачунаљци или другим сличним очигледним средствима науче самостално вјежбати. Утисци, које око и ухо прима п то у говору израза нађе, оно ће се стварно протегиути кад долази моменат стварања, ако дијете у првој рачунској настави не само гледа, слуша и говори него у исто вријеме и ради. Са разном употребом рачуна са куглицама и другим средствима повећаће се радоет дјечија и бнће већп ннтерес. Нека у рачунској настави дјеца не буду нијеми слушачи, него нека учествују п својим радом. Разумије се да треба чувати вријеме и нехарчити га на сувишне дјечије радње. Очигледиа средства можемо у главном

Стр. (>2. подијелити на природна и умјетна. Под природним разумију се ствари, које се налазе у учпоници, опда каменчићи, прутићи и т. д. Као добро очигледно средство треба употребљаватн разне дијелове човјечијег тијела, а нарочито прсше. Они су најважније очигледно средство. Код нриродних средстава нарочито треба обратити пажњу па ситне ствари као грах, кукуруз и т. д. и неупотребљаватн их, јер бн их дјеца у свом несташлуку могла турати у нос, ухо или ирогутатп. П р с т и. Прсти су билн у бројпом низу од 1 —10 најједноотавније и најириродније очигледно средство свију времена и код свију народа. Још су их употребљавали стари Рпмљани; само је код њих сваки зглавак и ирегибао означавао извјесну вриједност. Прстима лежи врнједност у томе, што су они такорекућ увијек прп руци и сва дјеца у свако доба могу се вјежбати. Рад прстима код дјеце испочетка прави потешкоће, јер дјеца неће погодити подићи оиај прст који треба или ће подићи внше прста п т. д. Зато треба узети у помоћ другу руку с којом ће се испружити онај прст који треба, Кроз кратко вријеме дјеца ће радо рачунатн са прстима, Има методичара, који ие полажу велнку врнједност овоме очигледном средству, али ти гријеше. јер дјеца прсте инстиктивно употребљују. Кад дијете очигледно на ирстима увјежба рачунатн, оно ће н само напустити то очигледно средство и долазиће н без прста до резултата. Разумљиво је да треба и учитељ настојати, да дјеца не употребљују прсте дужс, него што је то потребно. То вриједи и за сва друга очнгледна средства. Колико су очигледна средства у почетку нужна, толико су послије од штете, сметње п дангубе, кад су дјеца довољно увјежбана. Срећа је^ да се може рећи, да је прошло врпјеме, кад је-прва школска година прошла у непрестапом очигледиом рачуиању, Препоручује се, да кад учитељ предаје, да дјеца скрсте руке п тиме запријечи ра* ШКОЛСКИ ГЛАСНИК