Школски гласник

Стр. 272.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

то је одиста крепка проповед? Када је ндући нут опет говорпо на богоејгужењу, он је само поиовио своје речн: „Дечице моја, љубпте један другога!" И трећи и четвртп пут он је исте те речи понављао. Најпосле га људп ииак заппташе, зашто он увек једно те исто говори. Тада св. апостол бдговори: „Зато, тнто мн је то тако Бог заповедио. Ако то чшште, ако један другога љубите, огтда је то сасвим довољпо!" Исус је рекао законику: „Иди п тп чшш тако!" А ја вам велим: „Идите и чините тако, дечице моја, љубите један другога!" 2. Српска пословица каже: Ко не ће брата за брата, тај ће туђпиа за господара. А то се на нама Србима лено внди. Нема већега кавгаџије, завидљиваца и свађалице од нас Срба. Са свађе н песлоге је раскомадана Душаиова царевнна, зато, што не поштовасмо брата за брата, добпсмо па Косову Турчпна за господара. И дан-данас многим Србима само зато заповеда туђпн, што они неће узајамно да се сложе и поштују. Човек не може на свету да живи сам. Човек не може без друштва. А где је више људи, ту је внше и ћуди. А кад би свако само своју ћуд терао не би. моглн нн двојица заједно да жпве. Ако не желиш да пи с ким у опреку дођеш, а тп помислп на оно: „Што желиш да тебн људи чнне, чини и тп свакоме!" Ред је да млађп поштује старпје као учнтеље своје. 3. Врат је мио лш које вере био! Шта мислпте, децо, да ли су сви Орбп православне вере, као ми?... Имаде Срба католичке вере (Карашевци, Буњевци, Шокцн), има их назарена, па шта више имаде Срба н мухамедапске (турске) вере. Да лн емемо ове Србе да мрзимо зато, што они нису православни као п мп?... Не, пипошто, јер би се то сасвнм противило Христовпм речима, које је оп изговорио о милостивоме Самарјанину. Онн истина друкчије верују него ми, али нм мн то ништа не бранимо, него ћемо их љубити, јер зпамо, да су опи наша браћа по крви п по језику. Љубимо дакле свакога брата Србина, па ма које он вере био! (Наставиће се.)

Изворо за даље проучавање. Неколико добрих књига за учитеље.* Од како постоје наши срескн учит. зборови, мп смо расправилп знатан број важних пптања која се тнчу школе. и наставе, а тако и народне просвете, у ошпте. Штета је само што то све већнном лежи растурено но зборским архивама, те ће застарети и позннјим нараштајпма остатп впше као добра сведоџба о пашој вољп за рад, а мање као сувремен извор за употребу радп даљег образовања. Но од свију питања која смо расправљалн, баш то пптање о нашем даљем образовању понајмање смо претресалн. А то је толико важно, да би сређивањем тих односа за натие даље образовањ.е, тек па праву висину подигли стручап рад у овим нашим зборовима, а посредно тпме усавршили п наш рад у пастави н развили јачи степен пнтелигепцнје у целом нашем сталежу. А ово је врло важпо. Јер ено већ и сама учитељска школа у Сомбору, пз које мн највише учит. подмлатка добијамо, признаје: да опа у томе не даје оно, тпто бп требала да даје. Лепо је кад опа призпаје свој педостатак, алп у толпко је вшпе за нас учптеље то неутешно, што ми знамо шта сваког нашег младог друга чека у животу. С тога нам је дужпост да много впше пажње поклонимо интању нашег даљег образовања, јер оно ће донети неоцењене користи не само пнтелекту појединца, пего ће наш сталеж подићп тако знатно, да ће тиме мпога иаша општа сталешка ствар много добити. Но ова тема као специјална, захтева опширно расправљање и ја .је препоручујем збору да је не изгуби из вида у даљим нашим седннцама. Дапас је пак постављена задаћа да се каже која реч о педагошкој и иосебној методској литературн, нарочнто делима новијег датума. Као шго сте се могли уверитп из наших стручних српских листова, данас се много расправља о експерименталној педагогији. Та студпјаје пами јако потребна, алнје незгода што је то уошпге тешка тема кад се с научним апаратом о њој говори, а као што

„Право учитеља састоји се у томе, да у спору са претпостављеним не добије за право". Ј. Теи>5.

® Овај" чланак је ирочитан у седници новосадског среског учит. ;<5ора, одржаној у Ст. Футогу 2. октобра 1912. год.