Школски гласник

Стр. 274.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

Он је написао у 2 свеске Методпку осиовнс паставе, која је већ пзпшла у 9. и 10. издању за последњнх пеколпко годпна н у дссетнне хиљада прпмерака растурепа међу немачке учнтеље. (Свршиће ср.) 1* јМихајло Г, Бандур, народни учитељ. У петак 10. (23.) августа 1912. год. после подне, умро је у Манђелосу (Срем) један од најсавеснијих и пајвреднијнх учитеља оппх крајева. Био је узор учнтеља у школи, а правп пароднн учптељ изван школе, јер ,је сваку поуку народу потврђивао "својим добрим делима. На жалост пок. Миле био је њежан и слаб јога од малепа, те га напорни рад у школп, — тешко — а скоро неплаћено појање у црквп — поред других учитељских недаћа, сарани у пајбољим годппама у хладни гроб. Покојпи Михајло Бандур, родно се у Грабовцу код Глине (Баиовина) годпне 1875. Учнтељску школу је свршио у Петрпњи 1895., ту је после две године ноложио и испит за оспособљење (дефшштиву). До год. 1900. је служио у Јамнпцп код Двора. Те годнне је премештен у Ашању (Срем), где је поред пропшрења школе у дворазредну осповао и Српску Земљорадничку Задругу. Школску башту је за кратко доба уредпо, да јој на далеко нпје бнло пара. У Ашањн не дочека нн првог нлода од засађепог винограда, јер га несретне 1908. године премеетнше у Лазе. Преместнше га поред његова узорног рада са његовпх 5 дечице, само радп тога, што је у околицп основао преко 10 Срн. Земљ, Задруга. Вредни Миде не клону, нег-о и у Лазама оспова Задругу. То се ие допаде неком Јудн, који га денунцира, те га 1911. преместише са 6 нејаке денице у Манђелос. Оспова п ту Задругу, али га болест нролетос прпкова уз кревет, а немилосрдна смрт прекпде све лепе његове жеље н нланове. Био је то не само колега, него брат, пријатељ и искрени друг свакоме и свагде. Доброта његова, поштење и искреност не да се тако лако описати. Оставио је жену са шесторо неопскрбљене деце. Сарањеи је 12. (25.) авг. у Манђелосу. Вејчпа му памјат. Љ. Ј.

Преглед књига. У нздању С. Б. Цвпјановнћа у Београду изншло је пз штампе ово чувено дело: Жил Пајо-&\ Савети и практична упутства наставницима и наставницама пре уласка у јаван живош у преводу Ник. М. Ракића, директора гпмпазије. (I. и II. књига заједно, 248 страна). Цена 2-50 дпп. — Жил Пајо, позпатп и чувени писац дела: ВаспиШање воље н Васиитање дем.ократије, у овоме своме делу даје наставницпма п наставницама савете н унутства којн су резултат његовог двадесетпетогодпшњег рада и искуства као окружног школског иадзорника. Даје савете паставнпцима — почетницима кад остављају спокојан жпвот проведен у Учитељској Школи; кад остављају дивне часове проведепе у науци под падзором благонаклопих наставника, а у средини разумних другова; кад изгубе оно опрезно туторство које одушевљава, храбри, подржава вољу која јс готова да малакше, па уђу у јаван живот и мучап додпр с људима онаквим какви су. Двадесет и пет годнпа јс одузимао ои од свога живота ране јутарње часове, док је написао ове савете почетницнма, и поучно нх, да у првнм спољнпм догађајпма јавнога жнвота пађу извор велпких ужпвања, која скрпва тежак полбжај наставнички; да би нм иружпо руку која помаже; да бп пх сачувао од опасностп п неумепшости које су скопчане са иочетнпштвом; да би изазвао код њих размнгаљање о онпм великпм прппциппма који управљају, којп треба да надахну њихову вољу и да јој даду једгшство, спагу дубппу моралпог жпвота који иреображава труд наставпика, дубоко уверен, да иикаква дужност пије преча пп узвшпеппја као опа, која му налаже да припомогпе, колпко му снле допугатају, послу иа народном иросвећнвању, Имајући пз дана у даи да с наставппцпма расправља замргаена пнтања п да даје савете, гшсац је нашао. за потребно, да јаспо пстакпо принципе-водиље који треба да руководе паставпика у његовом раду. По нзласку пз гаколе, ппсац проводи почетнпка прво кроз касарпу, показујућп му како је војпа служба спажпо средство за васпитање воље п велпка школа солидарпостп и натриотског пожртвовања; водн га, затп.м, у село место његовог постављен.а; п одводи