Школски гласник

Стр. 264.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 15.

морала се докучити у свакој поједииости; некоји су тако јако тјерали, да су очекивали да кад би иресјекли различите ћелије у свакој би нашли по коју меморију (иамћење) или волицију (хотјење, вољу). По несрећи врло се мало ностпгло у сазнању финијих функција нервног Система, и осим опћег знања, да церебелум (мали мозак) има посла са координацијом покрета и сличних факата, да Брокине вијуге имају посла са говором и сличних факата, ништа се није открило о функцијама мозга, што би било од психолошког значаја. Ружичасте наде оних, који су очекнвали нову психологију из баште физиологије мозга носве се изјаловише. Додуше, у настојању за нечим новим психолог надопуњује податке о „молекуларним покретима" у мозгу из своје рођене фантазије; обична факта о духу заодјенута су у метафорички језик „нервних струја", „хемијске трансформације" и т. д., гдје уистииу ниједна од тих ствари немају основице. Треба да напоменем да се ова тврђења односе на испитивања и спекулисања мозга за исихолошке сврхе. Ради физиолошких сврха ствар је посве друкчија. Развиће анатомије мозга и знање о локализацији церебралних функција (смјештавању великоможђаних радња) спада у највеће добитке модерних времена. (Ради историјске стране и објашњења најпознијих великих открића сравни: Р1ес1тГд, (хе1)1гп ппс! 8ее1е, Еејр21§1896.). Шта више! Сабирање факата и развиће теорија нервних активности у вези са духовним феноменима потстакоше развиће науке о физиолошкој психологији. (Као репрезентативан рад види: Ехпег, Еп^иг^ гп етег рћу81о1о§ - 18сћеп ЕгИагип^ с1ег рзусћЈесћег Егбсћетии^еп, I. ТеП, Ее1р2Ш', 1894.; врло згодан сумарни пријеглед даје нам: Њ-ћен, РеИ:Гас1еп с1ег рћу81о1о^18сћеп Р8усћо1о§'1е, 1890.). Додуше с тим наукама психолог има врло мало посла. Саразмјерно штудија можђане функције мало је допринијела нашем знању о духовном животу изузев у абнормалним стањима; дедукције физиолошке психологије о нервној функцији оснивају се на фактима експерименталне и обзер-

вацијоне пСихологије, и свс до данас не могу удовол.аватн сорси, за којом теже. Анатомски утјецај на психологију, потичући од грубог материјализма, настојаше, дакле, да духовнп живот испарча на различите дијелове мозга и тако настадоше монструми: „духовна физиологија", „физиологија духа" и т. д., наука, која вели да су различити духовни факултети смјештени у различитим дијеловима велике можђане коре. Тај покрет нанио је грднс штете. Он је створио хрђаву иавику па се хистерички спекулисало о „ћелијама памћења", „асоцијацијоним влакпама" п т. д. У погледу на оио, што је у мозгу кад се јављају духовни процеси ми не знамо ништа впше, до ли опћих напрта. Но, многи писци психологија презиру сваки говор о односу духовних појава једно према другом. Они прво стављају осјете у „молекуларне покроте" (то је омиљена фраза, јер је њезино значење врло недефинитивно и њезина алитерација професорски звучи); онда нам они причају како компликовани процеси јуре по нервним влакнима ка другнм ћелијама; овдје се опет још више налазе „молекуларних покрета", који се сада прелпјевају у духовне феномене. Такав духовни процес мора да пати од тих многих транслација, а нарочито онда кад су интермедијани процеси, како би то анатомичар рекао, посве непознати језици. (Наставиће ое.)

Школски ред, школска ^огојена и важннје нгпомене. Практично упуство за шгађе учитвљв. Ппше: 8П к1. шпз ЈОВ. ИСКРУЉЕВ, учпт. вежбаонице учит. школе у Сомбору. А) ШКОЛСКИ РЕД. У почетку школске године, пре него што ће почети школска настава, дужаи је сваки учитељ да упозна своје ученике са прописима школског реда, који се односе на понашање и здрав.ве ученика. Када знамо, да „ред држи свет" и „да