Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. '269.

Школа о настава. Суштина образовања и значај му по школу. На конгресу за образовање омладине, одржаном у Мштхену 3., 4. и 5. окт. о. г. по нов. к. расправљало се о темп која је напред означена. Тему је заступао проф. Ханс Корнелпус из Франкфурта н. М. П<> љегову мишљељу може за човека битн од вредностн само оио, што је према његову разуму. Сврха рада при образоваљу, треба, дакле, да је, да се у човекову мпсао и рад упесе јасност и ред. Стручно образовање постигло је сврху, ако је спремило свога васпитанпка теоретски п практично у правцу јасности, која се према извесном развитку дотпчпе струке може постићи. Свака нејасност сматра се као недостатак у образовању. Али ипак иедостаје, акојечовек на неком нарочитом пољу стигао до јасности у мишљењу н раду. Образовање за било какву струку не чпни човека још образовашш човеком. Опште људско образовање не састојп се пп у нагомплавању зпања са свију могућих поља. То обтгчно водн дплетантизму. Вредност човека не лежи у једпом његовом делу, него у целинп, у личности. Задаћа је општем људском образовању, да одговори свакидашњим захтевима т. ј. да постигне јасност у мишљењу п раду. Вредност и ваљаност човека стоје у томе, да своју вољу и пословање одређу.је по разумној увиђавностн. Но пскуство говори, да велики део људскпх изјашљеља не бива у томе правцу. Ту педостаје зрелостн н образовања. Наша тежља за образоваљем мора за тим ићи, да се постпгне потпуиа сагласност у разумном мишљељу, вољи и раду. Опште образоваље је образовање пуновредносне личности, изображење моралпог карактера. Човек не треба само да дође до извесног суђења, него и да ради по том суђењу и то издржљиво радп п то да га водн у целокупном погледу на свет, у толеранцијп п у смерпостп при оцењивању сама себе. Поштовати вредност друг.ога, пмати обзира према другоме, бпти тактичан и правичан, то су све неизоставни саставпи деловп разумног образовања. Јавне школе су заводи за паставу. Заводи за васпитање могу бити само личношћу учгггељевом. А да постану заводи за опште образовање, морају учити што је пробитачно за саобраћај у људском друштву. Да <5уду заводи за опште образо-

вање морају изобразитп оне сшсобности, које ђаку дају могућпост да *се сам образује, а нарочито да стече способиост за истрајан рад. Својим одушевљењем, потстаћи одушевљење учепика,- васпитати га да поштује своју н туђу човечанску част. Ко то постпгне, више је учипио, него што се од школе у опште тражи. Впше од спреме за самообразовање школа не може датн. Не номоћу школе, него самим собом, створпће човек оно највише што му личност извршује: слободно самоодређење. Једнно сам живот може иас поучити. Дефиниција о „образовању" пи једном говорнпку на конгресу није тако пошла за руком, да је могао рачунати на општу сагласност. Проф. Елзепхаузеп нз Дрездена, заступао је мишљење, да се у томе мора поћи од човечје нрпроде, јер је образовање развитак човечјпх урођеннх особнна до његове личностн. П[)оф. Штерн разлпкује образовање у ннднвидуалиом п соцпалпокултурном смислу. Образоваље му је формираље ипдпвпдуума у једну целину. Само је оиај образоваи којп се стално образује. Хиљадама њпх којп се сматра.ју за образовапе, нзгубнли су осећај за финије нпапсирање вредностп. Проф. Месер из Гпсена и шк. саветппк др. Хакс пз Вратиславе, сиоменули су још у корист образовања утицај организације на образовање, потребу темељности у своме позпву. Учитељ Гбце пз Хамбурга указао је на несмнсао што постоји пзмеђу његова рада у Позиву п у његову ваншколском жпвоту. Учитељ треба да пмаправо, ие само пастављатп у школн, него и образоватп, стварати. Данашњи наставпп план ие даје доколице за стварање. Појам стварања треба да је поврх свега истакнут. Стварање је најдрагоценпје од свега на свету. Другог дана расправљало се на конгресу о захтевима за уређење разних школских тппова и њихових наставнпх планова, а иа основу захтева који пзлазе из суштине образовања, Ово .је бпо тежак задатак у тоднко више што се ни ири расправљању прве теме о суштпнн образовања, није дошло до познтивнпх резултата у једиодупшом прпхваћању дефиииција. Др. Ђ. Кершенштајнер мпсли, да се суштнна образовања у неког човека садржи у развитку свих страна његове психе до иајвишег степена радне способности у духу културне вредностн. Држи, да проф. Корнелнус зами-