Школски гласник

4:

ћр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 295.

годинама може имати појам о греху! Па св. тајне! Овако, како се оне тумаче, сасвим је непојмљиво за децу. Катихизис, по коме ми предајемо, добро је написан, али за више разреде гимназије или више девојачке школе. Отворите га ма на којој страни на свакој ћете наћи питања која деца не разуму, нити их могу на овоме степену моћи појимања разумети. Ево само два-три. „Чемунасучи Дух свети?" „Дух свети нас учи по цркви науци Христовој, а то је најпотпуније открпвење Божје!" (у III. р. основне школе) „Шта се добива од Духа светога у тајни крштења?" „Добива се благодаш, која чисти душу од свих греха и освећује ју!" „Како се треба спремити за св. тајну причешћа?" „Треба се очистити од греха у тајни покајања". „У исто време, када се хлеб и вино освећује, приноси Христос себе за нас на жртву Богу". „Шта заповеда седма заповест?" „Да у брачном животу никоме не сметамо!" (Деца основне школе!) Од реда је ово деци несхватљиво и неразумљиво. Шта све треба да претходи, т. ј. шта све треба деца да знају, наравно разумевајући, те да се можемо упустити у разлагање ових одговора! На испитима слушам праву збрку појмова. Катихета једно пита, дете друго одговара. Ако ко запита, шта то и то значи, ни појма. Из библије још никако да изоставимо што-шта. Кајин и Авељ се ваљда зато предаје, да деци нехотице сугерирамо, да може и брат брата убити, о чему не би требала да имају ни појма. Па та страшна слика за нежне дечје душе! Па ђаволи!? Шта ће нам они? Добро би било, да оставимо катихизис на миру као књигу из које ће се учити наизуст одговори. Нека остане као ручна књига наставницима, а они нека бирају шта је најнужније и тумаче само поједина питања простим, разумљивим говором. Катихетама ваља оставити на вољу наравно спремним — нека развијају верско-морални осећај како уму, па ће ипак бити бољег напретка. Не спутавајмо их! Нека деца науче молитве, а катихета нека најпростијим речима назначи, шта

у њима молимо. Појам о Богу нека се развије у дечјој души простим речима посматрајући природу. Ту су плодови земаљски: воће, цвеће, сунце, месец, звезде, шуме, дубраве, тице, остале животиње и т. д. и да видите, како ће драги Бога изгледати у души дечјој и добар и леп и благ и истинит. 0 души, сравни животиње и човека, наводи дар говора, памћења, уображења, да можеш све, што си видео, себи и замислити и да то ради наша душа, коју нам даде — можеш рећи — Дух свети. Тако ће бар донекле имати појам о души. 0 крштењу и другим св. тајнама испричај укратко како се ради и зашто. 0 праотеческом греху и не спомињи, јер деца то не могу разумети. 0 Богу сину, узмимо саме лепе приче о рођењу, васкресенију и т. д. 0 љубави према ближњем узмимо саме приче. Када испрнчаш причу „Милостиви Самарјанин" питај децу, шта је које учинило добра просјаку, суседу и т. д. 0 поштовању светих, испричај о свакоме по неко добро дело. Када причамо Христове приче, нека никако не буде без слика. Изнеси пред децу слике, па причај и описуј слику. Тај је начин јако занимљив. Заповести Божје — темељ моралу ваља растумачити деци што простијим речима и испричај уз сваку по једну-две приче. Тако уз дела милости душевне и телесне. И тако ћемо помоћу веронаук& лепо развијати религијски морал, који је темељ и друштвеном, а деца када одрасту, биће прави православни Христијани, а не полутани и луталице. Онда ће им вера облагорођавати душе и стављати их више ништаве материје и упућивати и на идеални живот. И онда ће их вера у невољи са својом тајанственом моћи одушевљавати (Розанов). Требало би уприличити један катихетски састанак те претрести озбиљно ово питање, јер ако остане овако и надаље, биће пусте наше цркве... На све се стране чује, како наш народ сада слабо полази цркве. Нма томе донекле п оправдања. Некада се није баш ни једаи члан јако утргнуо у раду. Биле