Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 299.

Школски ред, школска ђигијена и важније напомене. Прантично упуство за пшђе учнтвљв. Пише: в(лк1. ши8 ЈОВ, ИСКРУЉЕВ, учит. вежбаонице учит. школе у Сомбору. (Наставак.) III. Ред код куће. Ученици иду кући у лепоме реду. Пред кућна врата очисте обућу, куцају и на реч „слободно" улазе у собу; ту поздрављају своје родитеље и оставе своје књиге. Ратарска деца обично држе своје књиге у торби или их баце на кревет, сто, банак. Због тога им се често књиге испрљају или нестану, зато је најбоље да сваки начини себи полицу од дасака и да књиге тамо остави. Интелигентнијој деци старају се родитељи за место, где ће књиге држати. Књиге и теке морају бити чисте и завијене. Ученици код куће иомажу родитељима и одмарају се, тек после одмора приступају учењу. После учења одлазе на-игру. Није слободно гонити ученике да одмах, чим су изашли из школе, узму књигу н уче, тиме се није ништа успело, јер знамо да су нам деца после школе уморна. Зими једино у вече уче деца. Пре спавања прво се свлаче. При свлачењу нека се пази на ово: капут и прслук веша се о столицу, чакшире се савију и метну преко капута, па седиште се меће кошуља, поша и шешир. Обућа се прво очисти и са чарапама изнесе у ходник или кухињу. Родитељима рекну: „Лаку ноћ", помоле се Богу и легну да спавају. За време спавања руке се држе на јоргану. На ово требало би родитељи јако да пазе, јер се може ова непажња касније над децом осветити. У јутру чим устану, одма из кревета устају. П на ово треба пазити. Затим долази умивање, чешљање, облачење, молитва, доручак, спремање и полажење у школу. Ако се на улици више ученика састану, одмах се уреде и тако долазе у школу. IV. Ред у цркви. У цркву иду школска деца недељом и празником и то на вечерње и св. литур-

гију. На вечерње иду сви ученици само летње сезоне, иначе иде само III., IV., У. и VI. разред. На јутрење не би требало доводити децу у цркву. У цркву се полази Х Д часа раније него што ће служба Божја почети. Деца се поређају по разредима и тихо без разговора одлазе у цркву. У цркви се уреде по разредима тако, да у сваком реду буду 4 или 5 ученика. Богу се помоле и стоје мирно, руке прекрсте или слободно их држе доле. Најстрожије се забрањује разговор, гуркање, шаптање и т. д. У школи се упуте кад треба да се прекрсте и главе сагну. При великом входу није слободно тело сасвим сагнути, већ само главу. Да би тишине било у цркви, ученици учествују у појању, или из катавасије, појанке и литургике прате ток богослужења. За време богослужења није слободно излазити напоље. Нужда се свршава пре поласка. Ученици долазе у школу без књига. Ово је врло добро, јер смо тиме избегли то, да нам деца испуштају у цркви књиге и праве немир. У лепоме реду иду опет у школу а одавде сваки својој кући. Б) ХИГИЈЕНСКА ПРАВИЛА. Иосле школског реда главнији је захтев уредност и чистоћа тела и одела. Без чистоће и уредности не може се постићи оно: „У здравоме телу и дух је здрав. Нама је нарочито потребан здрав дух, јер у првом реду водимо бригу о умном развићу дечјем. Ова доле изложена правнла треба да су „златна правила" за све ученике. Зато нека су отштампана посебно, урамљена и нека висе на зиду. На корицама наших школских књига треба да су прилепљена хигијенска правила, а сваки ученик треба да их научи на памет. Она му морају бити хиг. символ вере. а) Пазимо на чистоћу. У јутру, чим се пробудимо, одмах устанемо, руке, лице, врат и прса оперемо хладном водом и сапуном, зубе очистимо, косу очешљамо и ишчеткамо, у чистом и пеподераном оделу и обући долазимо у школу.