Школски гласник

Бр. 9. Ови закључци оправдани су и без екеперименталних испитивања. Сваки дан ми се све више уверавамо на себи, да је излишна навика гледати очима у оно што Тшшемо, и да је ту навику лако изменити — одбацпти. Зар не би боље бнло кад би мп децу одједном научили да пшпу како треба, у корист њихових очију и општег стања здравља? Ексиерименталннм нроверовањем нотпуно је потврђено ово гледпште, Опити су били следећи: 1.) Наређеио је да пишу слепи који умеју писати обимиим начином; 2.) нормални —• са затвореним очима; 3.) уноређивало се писање нормалних (обичним начипом) са њиховим писањем извршеним опружепом руком и отвореним очима; 4.) упоређивало се обично писање са савнјеиом руком, а усправљеним телом и подигнутом главом. Писање слепих било је добро, а такође п нормалних, Гшсање оиих са заШвореним очима гоШово није се изменило. Писање са опруженом руком (на лењираној артији) имало је за циљ: да се свеска што внгае удали — на растојање од 60 см. Пнсање реченице трајало је 1 минут и 49 сек. У обичном писању, ппсаие те псте реченице, на растојању од 30 см., трајало је 1 минут и 53 сек. Прво писање, са опруженом руком, остало је исто као и обично. Писање реченице са уздигнутом главом трајало је 1 минут и 40 сек. А та иста реченица при обичном писању трајала је 2 минута. Карактер писања, сам рукопис, ни у колико није измењен. У многим случајевима примећује се само то, да су слова крупнија. У обе серије опита гледало се и на брзину писања (код свију испитиваних), кад је оно вргаено ван јасиог разликовања гледањем. То и потврђује да је писање чисШо мускулни акШ, и да му није поШребна коншрола гледања. Наравно, могуће је да се добитак у времену добије услед навикавања и ирипремања, за време првог писања реченице, јер је друго писање — макар и при првим условима — било само понављање првог. На тај начин, ови опити су потврдили мисао да је писиње могуће и при незнатном учешћу гледања, без сталног

Стр. 151. чиШања онога што се пише. Наравно, ово важи за одрасле, који су научили инсати. Но опити, извршени са децом од 9 до 12 година показују, да писање на павикнутом за њим одстојању, готово не мења се од пнсања са правим седењем, у отклоњеном, а не паклоњеном положају тела према свесци за писање. Из овога се могу извести нека педагошка упуШсШва. Пре свега не треба писати ситио, јер то изазива напрезање очију. Отуд и долази павика још од ране младости да се гледа наблизу. Зато је иајбоље научити децу да пигау на великим црним таблама крупним словима. То не бн изазивало напрезање очију у прво време писања. За тим, научивгаи се писати, деца би могла прећи на писање на хартији, спочетка крупним словима, а по том обичним, држећи свеску подаље и не нагнњући се над њом. Веоград. Превео: Ђ. С. Којић, учитељ.

Настава у чотању с гшсањеде(ЊБНА ВАЖНОСТ И РАЗНЛ МИШЉВЊА 0 ЊОЈ). (Свршетак.) Ова гола форма наставног поступка, у сваком новом предмету имаће нову еадржину. Правилно се може ирименути само онда, када се има у впду, особена природа сваког новог предмета. Код ппсаља-читања тиче се ње ово: 1. Градиво писања-читаша нема по дете никаквог значаја, тај значај развиће се тек онда, кад то градпво доведе дете у всзу с градивом другог предмета т. ј. кад га спојп са садржином других представа. Писмена и речи састављене од писмена, преносе се на гласове и на спајање гласова, а ови тек онда добију свој смисао и значај, кад се споје са стварним представама. Обрада стварних представа спада у задаћу настави религиозној, етичкој, природописној и повесничко-земљописној, а она о изреченпм речима иде у науку о језику. Интересовање ученика нрепоси се са стварне наставе, на науку о језику н на нисање са читањем. Интересује ли се дете за једну стварну представу, која је са иредставом о језику тесно спојена, то је интересовање добро дошло целој комплексији. Пошто је циљ једне методичке једпнпце да пробуди дечју пажњу и згодне представе истакие у свестп, то се не могу детету истицати напред апстрактни знаци од писмена, него се морају

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК