Школски гласник

Стр. 152.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

стварне представе истаћи у свести, укратко: мора бити стварна сврха. Не може се дакле рећи: Учићемо самоглас н трајне сугласе, него: Учићемо читати и гшсати, и како је овај или онај викао или томе слично. Тек овај циљ је за децу стваран и изазваће њихову пажњу. 2. Писање са читањем спада с рачуном, цртањем и другим предметима у ону врсту наставе, у којој се иримена изводи до краја. Овде се не ради само о нечем умишљеном, као код науке о верц и повеснице, него и о неком правом послу, у којем дух покреће руке н органе за говор, дакле органе тела. Вежбања која се у ту сврху употребе, треба прнпојнти сходно, чистом душевном разбору. 3. Писање са читањем није једноставан предмет, него груписана настава из два предмета писања и читања. Код писања истичу се напред писмена, код читања гласови. Требало би, дакле, да се по правилу удвоструче степени у самом раду, у колико с једне стране долазе у обраду писмена, с друге гласови, да се сравњују и пишу. Већи део обраде траже писмена, јер гласови сами по себи иду деци од руке, само да се упуте како ће сваки поједпни глас појмити и како ће га са другпма спојити. Напротив, писмена су децн сасвим непозната. Ако, дакле, дете уме неки глас рећи, и ако га неће променутп са неким другим гласом, тојеизлипшо да се њнме још бави и да га упоређује са осталима. С тога је и цепидлачење са употребом степена у оба случаја излишно. а.) Шта је посао синтезе? Изгледа да бн доста било позабавити се увек само са дотпчним новим писменом које долази у новој нормалној речи. Али не треба заборавити, даје детету непозната цела комнлекснја, цела дотпчна нова нормална реч као целпна и да треба да је у души прими. Мора се још разликовати изречена и писана реч. Изречена реч је у целини позната, као ново нма да се упозеа само дотични нов глас, који дете дотле иије учнло. Писана реч је непозната у својој целини, али дете ипак распознаје у њој извеетаи број познатпх нисмена, осим оног једног непознатог. Али како се то једпо не може оделпти, а да се не поремети целина или лотисне у страну, то препорују методичарп, да се нормална реч ирпкаже као целина, затич! раствори на писмена, ова да се пређу појединце како у пнсму, тако и у гласу. б.) Питање је још уз који степен иде вел;бање у спајању самогласа са сугласом? Да л и да се стави у синтезу или асоцијацију? Угледни методичарп стављају то у синтезу, јер само ту може бити оправдано механичко вежб<пње у читању, а механпчко вежбање тражи, да се и нелогични слоговн вежбају, како бп вежбање било што обилатије, а за тај посао нема довољно логпчних слогова у првом читању.

в.) У асоцијацију п системизирање снада упоређење новог гласа и писмена и учвршчивање појма о њима. Кад су при асоцијацији довршена односна опажања појединих писмена и гласова, то се по своме сродству системизирају, а ово се у разним правцима прелази како би се што чвршће упамтила писмена. Од о, правн се а, од а прави се и, од и начини се е, од е прави се с и т. д. Увек тако да се извлаче потезови за друго писме од оних потезова који су већ наппсани, а непотребни другом руком у исто доба бришу. г.) На којем ступњу се узима буквар? У главном код два последња ступња. Ако у њему има нормална реч и уз њу слика, може се употребити већ одмах код приказа. Ако нема слика, то учитељ не може бити сигуран да ће дечју пажњу моћп одржати на дотичну нормалну реч. С тога је боље, да се прн пзнашању нормалне речи, а особито у почетку те наставе, вшне ради на табли него у буквару. Исто тако и системизирање писмена у редове, а тако и речи и реченице прво писати на табли и с табле увежбавати, а затим тек прећп у буквар. Буквар треба да по својој грађи одговара методу којим се ради. Но иако нема у њему на пр. системизирање писмена или речп и реченпца, то треба учптељ да изведе на табли. Потпун ред при обрадн једне методске јединице изгледаће овако: 1. Степен. Анализа. а.) Стварна анализа, о иредмету што га именује нормални глас или нормална реч. б.) Нормалан глас или анализа гласова нормалне речп. в.) Чптање и писање упознатог гласа и његовог инсмена. 2. Степен. Синтеза. а.) Казивање, расматрање н растварање нормалне речи. б.) Показивање, расматрање и увежбавање новог писмена, а евентуално п његова гласа. в.) Вежбање у спајању слогова п речи са тим новим гласом, н то у говору, шчитавању и писању писмена. г.) Ппсање нормалног гласа или нормалне речи на таблицама н табли (ученицп иишу). 3. Степен. Асоцијација. а.) Уноређење слнчннх гласова. б.) Уноређење сличних писмена. 4. Степен. Системизирање. а.) Гласова (ређање по сродностп). б.) Пнсмена (ређање по сродности). 5. Степен. Метода. а.) Предлагање системизираних низова и ако је потребно, стварање нових саставних делова. 6.) Читање и писање нових речи и слогова из писмена системизираних у редове. в.) Читање и преппспвање из буквара. г.) Домаће вежбање.