Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 15 3.

0 времену и начину обраде писања и читања у основној школи. Не може се тачно одредити, кад да се иочне настава у читању и писању. Но ово су услови после којих се та настава може почети: ако је спољна дисциплина у неколико постигнута у погледу гледања, иажње н т. д.; ако су деца већа ушла у неколико у очигледну наставу; ако су деца већ схватила поуке шта је десно, лево, горе, доле, косо, положено, право, ако знају што треба о држању тела, држању писаљке, ако је у вези с тим већ обрађпвано с децом прво цртање простих потезова и предмета који су од њих састављени, тада се већ може почети с наставом у читању и писању. Држи се, да је то у повољном случају треће недеље од иочетка школе, а у неповољном случају пете недеље. Свакојако не треба да се тим сувише одуговлачи и да се јако касно почне. При обрађивању првог цртања, треба одмах с почетка имати у виду да ће тај рад послужити настави у читању и писању и према томе га удешаватн. Деца, дакле, треба да таке предмете цртају који ће после бити примењени у писању, дакле: штапове, бичеве, куке п т. д. Разуме се да је погодније по оног учитеља који има само један разред, него по оног који има више разреда. Но пз веће множине прибраног градива моћи ће и један и други лакше прихватити оно, што је њему иотребно. С тога ћемо изнети још по нешто што се односи на ту наставу. За школе гдеје више разреда подесно је да се настава у писању-читању предузима у часовима српског језика. На сваком таком часу претећиће 10—15 минута, док старији ученици раде неку задаћу тихо, да се учнтељ позабави с почетннцима. Исто тако и док се старији ученици вежбају у лепом ппсању моћи ће учитељ доспети и овамо да и 20—25 минута ради с почетницима. Иначе може учнтељ и у време док старија деца цртају наћи нешто времена за наставу у писању и чнтању, алп све то само у толико како не би за цело време тих тпхих задаћа оставио старије ученике саме себи, већ за оно време док тамо ннје иотребан. Иначе примењује учитељ ту наставу код сваког предмета где год се пружи прилика. А понајбоље ће се пружити прилика у очпгледној настави, где ће учитељ већ доста рано моћи примењивати писање на неке усклике, жпвотињске гласове и крике п т. д. Тако ће се у неколико моћи та настава применутн и у науци о вери, па у нечем н код рачунања, али ту понајмање. Но у таким приликама где је учитељ преоптерећен многим радом, а тако и већи део часова запремљен другом наставом, моћи ће се испомоћи и бољим старијим ученицима. Но на номоћ старијих код куће не треба да чека, шта више боље је да на то не упућује

ни децу ни старије, јер ту се често много више квари учитељу и његову методу, него што се помаже. Ова помоћ старијих ученика треба да се ограничи на онај рад где не треба знања учитељева, дакле на показивање писмена, прелажење писмена у низовима, читање на табли или штици, у почетку самог оиог градива које је учитељ већ прешао с тим почетницима, касније могу помоћн и код буквара. Исто тако могу помоћи и у написивању и задавању мање учвршћених писмена. У свему овоме учитељ ће сам знати где ће себи отномоћи. Добро је да се лошија деце сместе уз напреднпју децу, да им ова помажу. Само се то помагање не сме изврћи у ону помоћ да напреднија децу испишу оно.ј лошијој целу таблицу. Читање у буквару почеће се тек онда, кад се деца вежбањем на табли спреме за шчитавање. Ако учитељ има буквар с неподесннм градивом, требаће му да што дуже обрађује читање на школској табли. Читање у буквару само је један део те радње, а важан је рад и на таблици нешто преписивањем, а још внше писањем по казивању. Но ово писање по казивању мора бити надгледано и исправљено, јер тек тако ће одговорити правој својој задаћи. Уз сав овај рад, упоредо се пажљиво нзводи рад на штици и писмарици, а ако учитељ има слова малог калибра да их деци да да сама на скамији слажу, помоћп ће се ствар још боље. Ја сам својим ђацима за свако ново научено писме давао нов лист (картон) штампаног текста са разним врстама слова. Изнео сам овде назоре и своје и туђе, каквих све има тешкоћа при првом учењу чптања а у вези с тим и при пзрадн буквара. Из тога се може видети, да је савршеност букварска још далеко. То и Немци признају за своју букварску књижевност п ако је она у њнх веома обилата и ваљана. А кад код њих тако стоји онда ми морамо још много труда положитп, да што сувременијој науци бар приближимо II наш буквар. С тога бн требало да се проучавањем тога рада наши најтемељнији стручњаци стално баве и чешће прерађују и усавршавају ту таку малу али важну и по изради својој тешку књпгу. Што темељније проучавање методике првог читања и писања, пружиће нам и темељнијег основа за израду што савршенијег буквара, а можда ћемо временом и дотле доћи да ћемо га заменути каквим кинематографом и фонографом, за сада бар немамо ништа савршеније за такав приказ, какав би требао у методи ирвог читања, а док се фонограф боље усаврши, држим да ће моћи уз кинематограф добро послужити, бар у многоме, ако не у свему при овоме раду, као што сам то већ ранијих година напоменуо. Ђ. Михајловић.