Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 259.

тим, да се учитељству колико толико помогне, а с плећа скину недужни терети. Од 5. (18.) новембра 1910. године, када је одржана митрополиј. учит. скупштина и, када је нацрт школ. уредбе кроз наше руке прошао, прошло је до данас равно 3 године, па шта дочекасмо? Дочекасмо, да ће се поново сазвати сабор и! . .. Зато браћо и сестре, не стојмо скрштених руку, да нас сазив сабора не затекне неприправне. Посаветујмо се ма нугем својих среских управ. одбора које би безусловпо ваљало сазвати у једну заједничку седницу, на к-<јој би углавили план за рад, како би сабором решена питања црквено-појачких дужности и свију пробитака дотације, у колико новим држав. законом од 1913. год. нису такнути, — добили највишу санкцију, а потоме: да порадимо код сабора, како би овог заседања и сав остали део школ. уредбе, као званично решење саборско, дошло до санкције. Учитељство трпи и чека, али ако дочека, да његове жеље и тежње и овога пута падну у бунар, тада ће му прекипети, па ће потражити помоћи и ослонца онде, где га добије. Примедба. Очекујемо од зам. председника свију среских одбора иисмена мишљења о овде изнептеном предлогу. Уредн.

Непосредно и педагогикзРАШ. НЕГЖ1.Е1?. Све се више верује, да је: важна или баш најважнија основна наука педагогике психологија. Свака стара и нова педагошка теорија онда се сматрала и сматра се као пуноправна ако је психолошки установљена. Млади Хербартовци и Цилерови епигони (наследници) сумњали су о истинитости тога веровања, што су изврсни психолози (Јатез, МлтаЈегћег^) још пре неколико година изрекли. Ово чврсто веровање налази разјашњења у чињеници, што се у педагошкој књижевности слабо настоји око тога, да се педагогика на филозофском карактеру

установљава. Изузеци су ту малени и међу њима треба одвојити Ка1огр-ове педагошке радове (и Наторп* свакако психологију узима за основ педагогике, разуме се не емпиријску или физијолошку психологију, већ своју, коју он назива реконструктивном). С тога треба да поклонимо пажње филозофским основима педагогике. А. НЕПОСРЕДНР СТВДРНОСТ И ИНТЕЛЕКТУНЛИЗјЧМ. Потребно је прво изнаћи највиша гледишта, која педагогика у опште захтевати може, она треба да пруже преглед васколике велике педагошке области; треба изнаћи простран фундаменат, на коме почива целокупна грађа педагогике. Ми хоћемо сада владајућу разраду научне педагогике у склад да доведемо, који ће васколики наш живот прожимати, а све што није педагошког изгледа, оставићемо на страну, да би зграду учили познати у њеној сопствености. Односи педагогике лако ће се енда моћи испоставити. Жељену хармонију хоћемо сада корак по корак да разрађујемо. За сада, док ју тачније не означимо, нека је назначена противустављењем појмова; Стварност и иаука. Поћићемо од појма, који модерном човеку ближе стоји од науке и онда ћемо претресати односе науке према стварности, да на овоме путу стечемо јасности о самој непосредној стварности. Чудновато ће можда бити, што појам непосредне стварности треба да је даљи од научног; али је факат, да је појам првог за многе, ако не за већину, бесадржајан и мрачан. С тога је потребно да оно што нам даље лежи удалимо, како би оно што нам је ближе, боље видели и проценили. I. Постајање објективирајуће науке. Право интепектуапизма. Поћићемо од простог примера. Чујем одређен тон звучне виљушке и по том

* Наторп је преставник друштвене педагогике. Прев. *