Школски лист

100

ихт. милихђ родителн, лгобе, и д-ђчиде пре времена односи. РатЂ, потопг, и болештине опустоше кадкадЂ ц^ле предЂле распростирућ' бЂду и патнш на све стране. — У средЂ овакихЂ слабостш лгодскихт. и тамнв1ХЂ страна' природе, кое се неразумлБивммг вагонеткама уподобити могу, тражи разумг чов4н1и жицу, кон бв! га изг замршености и противорЂч1н извести могла, и мудроств свегска ше му кадра ту жицу пружити. СадЂ текг управла испБпателБ погледЂ свои горе, и живо чЈвствуе, да му нитко друпи осимг едног 'б Бога на НБ1танЂ нћгово одговорити неможе, и долази до уверенл, да е откровеше Бож1е клшчг, коимт> се велика и таина загонетка та рбшити може. Могу л' н себи равнвша лгодма в1зровати , кои испб1тиваху таину опредЂлешн човеч1ег 'б на землБи, кадт> се у нбиховимђ снисан1пма ништа друго наћи неможе, него неизвЂстностБ, ограниченостБ, незадоволБство, кое и мене самога мучи. — ГдЂ е дакле истина и извЂстностб ? Где су те две небесне кћери? Мб1сли и мнЂшн, што ихт. у д1зтинБСтву имадохг, изсмЂнвамг у мушкомЂ узрасту ; начела, кон ме срећ ^шхЂ чинише докђ 6 б 1Н хђ богатЂ, незадоволнваго ме, кадЂ самБ у нужду и сиротинго пао, и нема тога на свету што 6 б 1 еданЂ чов Ђ кђ замБ1СЛ10 , а да другш небБ1 могао порећи, и што ее сђ временомЂ преиначити небБ1 могло. — Ал' мм неиштемо мнЂшн и нагађанл, него тражимо истину, праву, извЂстну исгину, кол се порицати неда! Гдћ е дакле та истина, гдЂ е изв!зстностб за кохомЂ вазда тежимо? Само има еданЂ, у коме е сушта истина и извЂстностб усредоточена. Таи еданЂ естБ Богђ, Богђ се смиловао на лгоде и задоета учишо тежнБи и исПБ1ТИВаНГО нбиховомђ. Оно , што мб1 нигда разумомг своимђ савршено и извђстно постићи небБ! могли, от-