Школски лист

125

Нобожни су учителви наивећа биага народна, адиђари и аманети. Поб<>жни су учителћи анђели деци, а безбожни су НБима праве сатане. Нема већегв благослова по децу одт, побошногг унителн, нитт> већегв проклетства одт. безбожнога. БолБ в децу међу дивл^ зверове отерати, да ји ови поколш и почупаго, него 1и безбожнимт. учителБима дати, да ш ови уче и воспитавам. Кон обштине незнабожне учителЂ трае, те су већЂ пронале, оне немаго срца ни душе више, само имг 10ШЂ трупине стое, кое се безг срца и душе дуго одржати не могу. Све околне обштине валнло би да ону обштинуу срамоту извичу, и да никогђ ивђ нЂ међу се непримам, нитђ евое деце тамо дам, кон безбожномт, човеку свом децу на науку и воспитанЂ дае; или би валнло да скоче, пакт. да е побим и спале, врБ ће за кратко време еаме наивише зала подносити имати. Тешко онимђ обштинама, кое у учителБма свов мале дечип,е само светске лмде траже, кош однађени одђ цркве и Бога, малу децу светскимЂ знанБма и вештинама уче ; ге ће се обшгине за кратко време уверити, шта едно и друго знанЂ и воспиганЂ вреди. Нека е ко наивештиш учителБ, ако побожности нема, са†ће му трудЋ и мука у овои школи залуду бити, , Мо;тсе ко колико оће о побожности малои деци говорити, ако имђ небуде примеромЂ предходио, залуду ће му са†говорЂ бити, никадЂ нлода видети неће. Само с' примеромЂ побожности кадарЂ е учителБ нм и у дечиемЂ срцу пробудити и утврдити. КадЂ е учителБ нобожанЂ човекЂ, онда се лако и у деци пооожностб увати; а где се ова зарана у дети1ои души утврди, ту носле свака друга наука лако улази.