Школски лист

126

За нобожиостБ нуждно е учителш пре евега истинвто и искрено преданЂ Богу и елиенЂ у нФга, а ово само са искреномг молитвомг буде. Ео Гошг никадт. иза молитве оснажанн осетио нив, таи в брблно, а никада се молио ние. Где иза молитве освећенн нема, ние ни молитве било.

Добри пастнрт,. У ерехЧСкомБ нодунавлм бинше у неком в селу свешгеникг еданЂ, тако врли човекг, каковг се само зажелити могаше; смирен нравма, ревнвив у дужностима, благЂ у савету, тихв и мударЂ у науци, праведант. у суду, примеранг предв млађима, невино весео у кругу сво1и; пакт> дела обштина, кон се дубоко у брдо пружаше, старо и младо лгоблнше га и почитоваше са особитимЂ страоиочитан $мЂ и слушаше га као некогЂ анђела и апостола Боживгг, кадћ имт. он св. евангелие казиваше, или ихт- придикомЂ иоучаваше, илг им Божиго службу говораше, или ихј . б>лне полазише и тешише, изповедаше и причешћиваше. Млого година пробави оваи верни елуга Божиш, свету службу свого наисавестние одправлагоћи; наилгоћа зима, наинезгодние време, наибурние ноћн немогаше га задржати, да онг у наидалђ колебице парохинномт. СВ01ИМ-В неиђаше, гдегодЂ нЂгове помоћи нуждно бинше. Тако служ^ћа мало по мало и староегБ га увати, и снаге га оставише, и онт> почне ноболЂвати, и свладанЂ кое старости кое слабосћу, немогаше се више отети. ВдаредЂ у етолици едва седећи донесу му глас, да се неки одђ нЂговл парохинна, ко1и два сата одђ села удал^нЂ у брду пребиваше, тешко разболео, и да свете таине примити жели.