Школски лист

127

Добри старацг жалостизо се поручнику окрене, и показугоћи како е самт> немоћанг и преслабЂ, пошл* га/ да у наиближе село оде и свештеника позове; и поручникг оде. После некодика часа дође други поручникв и нви, како в болникт. неутешим, што му нЂговг стари добри парох, кога он више негт. све на свету почитуе недолази, да га утеши, да за смртв спреми и крепошћу задане; пакЂ почне 10 шђ већиа молити. да се смилуе, и ако в икако могуће, да дође. Стари свештеникт. свладанг слабосћу, лежећи таи махг на постелви иредставллше немогућноств, по мраву и ветру, крозЂ сиегЂ, с' томт, немоћи путг планине поћи. Исто овако и парохови домаћи поручника обавешћаваше, докг и оваи неоде. Алђ ни ова друга порука немогаше онога болногт. и на емрти лежећегЂ смирити; и трећи поручникЂ дође, и 10 шђ жалостнив стане представлнти неутешногЂ с' душомЂ борећегЂ се болника; да онђ неможе умрети, докђ свогђ душевногЂ утешителн и оца1ошЂ едаредЂ невиди. СадЂ немоћни етарацЂ све свов снаге прибере, пакЂ едва се изђ постелЂ дигне и сво1ама рекне: и н осећамЂ да е и мои краи близу, — него дигнитеме и однесите нЂму, а В(>гђ ће ми снагу дати, да и ту последиш дужноств свршимЂ. Ови га обуку, и наипре у цркву однесу, где крстЂ, свету причест и друге нуждне сгвари узме, после га на носила метну, умотак», и по мећави крозЂ пуста брда понееу Црквеннкђ иђаше напредЂ с' венЂромЂ, а немоћни старацЂ држаше свете таине тврдо на прсима стиснуте, целога се пута Богу молећи. Тако дођу до колебе. ВолесникЂ се ВгћЂ изгубио бинше, а .1Ђ кадЂ чу гласЂ, да свештенику врата отвараго, разбересе и ногледа, и види носила, и на нБима