Школски лист

276

I

читолн) старан се да првповбдкама и примћрима подстаквешт> дЂ инго наклоноетк, вплго, срдце и начинт. мћлплепа, па ћешт. онда увидити да ће ти дбца у доброМЂ владанго напредов^ти! И-фоднмн учителћ треба да себе поетави у дЂЧ1и иачиит. МБШлеин. То в потежакг иоеао, али врло нужданЂ, оезбито за млађе учителЂ. Учителв валн да ср у н^комђ смнслу свђе сђ вкгеине свога знанствеиогђ образоваал и да тб 1 мђ начиномт, младвш иараштаи кђ свФтлости истине и доброд^телБи приведе. Наиболћ средетво за образованђ унутрђшнФга сматранн естБ обучаванЂ у матерн^мт. езБшу, кое бБ1ва кадт. се дЂте разговоромЂ, прииовЂданбмЂ и примФрима упозна са садржаемЂ и ооликомђ (формомђ ) езглка. БукварЂ и Читанке служе за учебна средства. ДЂте учи езб1кђ елушагоЂи и сматрагоћи. ДЂте сматра гласЂ у р )чи, рЂчБ у ставу — ©а^, — а ста†у предмету за читанћ. Ако хоћемо да дЂте научи право значен1з кое рЂчи, треба му казати ста†у комђ се та р $чБ сгодно употреблЂва налази. ПримФри узимаго се свагда само изђ круга дЂтинБскога. И самЂ правописђ учи дћте наилакше разумнБШЂ сматраићмЂ написанБ1ХЂ рбчш, изђ коихђ поеле стално правило врло лаКо подђ упутствомЂ свога учители извести и погодити може. Напаре дакле иримдрв, зашимг иравило, иа опда вештбанд Ако хоћемо да учимо д1зцу гласове раепознати нетреба рећи: Дћцо гласови су самоглаени ил' суглаени, еамогласни су они и т. д. него изговоримо дЂци речи у коима ее глаеови налазе, и упитаимо ихђ да сами увиде и дознаго разлику између самогласника и суг.аео ка, па текЂ напоелЂдку питаимо: Колико вретш гласова има ? (Види § 1. и остале езБ1КОСловнБ1ХЂ упражнеша). ДЂтету, кое ћв новћстницу учити нетреба на-