Школски лист

443

Ко с' навикне у младости, Буди каквомЂ занату ; Тогђ ће оваи хлЂбомг ранит' Ма у коемЂ нределу.

Лепвш мдадићв и смрдљива лешнна У старо доба путоваше Анђео Божш, — као што прича казуе, — сђ еднвшт. по6ожнб 1 мђ мужемг преко пустинЂ. На путу наиђу они на мртво тбло, кое е нко ударало. ПобожнвЈи онаи мужЂ заклони рубцем-Б (марамомЂ) носб . Анђео га заиБ1та : Зашто то чиниш? А онт. одговори: Зато, да се колко толико одг смрада сачувамт.. Пођу далЂ и опазе нћкогЂ младића здрава , л$па, и богато обучена, кои на конго ахаше. КадЂ се оваи НБИма приближи, Анђео извади рубацг па метне на носђ , и држаше све еднако , докђ онаи коннникђ не прође. Онда онаи човЂкг што с' нвиме путоваше рекне: Како е то, да ти садт. рубацт. на носу држишЂ, а пре кад смо покраи онога смрада пролазили ниси то чин10, него си се шштђ мени чудш. Анђео одговори; Тб1 си плотннђ (нутанЂ, одђ меса) па осећашг само т^леснБги смрадЂ, а мб1 духови осећамо смрадг душевнБш. Таи красни младићг што садт. мимо насв нрође, невално е, а невалнлБство е већш смрадЂ нредг Божшмђ Анђелима, него што е наигорш смрадт,, кога вб1 осећате. „Штб нечесгивух^ /ис-рзостк прбдх Господгмх." Притче Сол. XV. 9.