Школски лист

444

К(ж е наибо.ш молитва? НЂкш духовнми Отацт. имађаше обачаи ученике свое у нритчама поучавати. бдно штро рекне им ' б : Чуите. шта еамв ноћает. еанно! Учини ми се као да смо сви у цркви на бд^нш. Погледамг на све стране, и видимђ да се свн лн»ди иобожно Богу моле , кадЂ алг опазимЂ предт. Олтаромт, Анђела, кои држаше у руди свитакЂ и уписиваше молитве, приближимт. му се и погледав' на свитакт. видимђ да онг нЂке молитве црнимт., друге црвенБ1м г в, а текЂ погдЂкого златнбшб писменима бил-ђжи! — Тк> ум$ садт. погодити, шта таи сант, значи? Ученици нагађаху сваконно, алЂ сасвимт. немогаше ни едант, погодити, на кое духовнБШ Отац 'б проговори : Кои се у цркви еамо р^чма Богу моле а не и срдцемг, тБша уписуе Анђео молитве црнБШт. писменима; молитве онбххђ кои срдцемг осећаго а устма читаго ПсалтирЂ и прописане молитве уписуе Анђео црвенБШЂ словима; на посл^дку са златнвг слови уписуго се предЂ Богомђ молитве онб1хђ лгодш, кои су тако побожношћу обузети, да нису кадри устма изказати, што имт. срдце осећа. — Сад г б мислимђ да неће 6 б1ти нуждно дал$ доказивати, кон е молитва наиболл. , "^8к,

РудолФт. Хабсбуржекш. ГроФБ РудолФБ одђ Хабсбурга извђе вданнутг са своимб служителћмБ у ловб и лов!о е но ливади украи н^кс велике баре. Наеданнутч. чуе онт. звонце, и угледа свештеника, кои е болеетнику Свето Нричешће нос1о, и ђака , што е са свЂтилникомг и звонцетомг предг нбимђ ишао. РудолФг се сиђе с' конн 5 надне на кол!ша и помоли се Богу. Свештешшг до-