Школски лист

445

ђе до баре и иочне евлачити обућу. РудолФг приетупи.му блише и ааш.па, загато то чини. Свегатеникг одговори: Тамо у ономђ сеоцу преко баре има еданг, болеетникЂ, кои е на еамртномг већт> чаеу, и зато самБ наум!о ову бару прегазити, да што пре тамо дођемг не бм.»' га жива затекао. На то цобожнии ГроФт. рекне: Слуго Божш, ево ти мога конн, узаган на нЂга, пак-Б иди те причеети болестника! — Свегатеникг прими понуду и одезди таи часг болеетнику. Погато дужностг. евого еврши и натрагг се врати, хтеде кона РудолФу предати и захвалити му на лгобави, али ГроФ одговори: „Н нисамБ доетоанг, да одсадг ншемЂ онога конн, на коме е Света Таина ношена," и с' тммђ рЂчма преда конл свештенику. Прође деветЂ година и РудолФЂ већЂ б4ше заборав1о за таи случаи. Али ноеле деветЂ година буде онђ избранЂ за цара НЂмачкогЂ. И кадЂ еу га царскимђ вФнцемЂ увЂнчали, изиђе предЂ н$га онаи истбш свештеникЂ, коме е онђ конн дао 6бш , поздрави га и рекне: Св$тла круно, нашЂ милбш царе, ето како те е Богђ наград1о за услугу, кого си му пре деветЂ година на онои ливади учин10!

Сиротче, Себи оставлЂнЂ и сваке помоћи лишенЂ, у осмои св010и годиницб !, блудјо е нЂкхи д^чакЂ по свету. Немилостива смртЂ отргла му е прерано и отца и маторЂ, а н$га в принудила препитан1е свое у милостинби нодашлБивБИЂ руку и милостивб1Хђ срдаца тражити. бдногЂ дана , кадЂ е по обичаго изђ куће у кућу тумарак »ћи, милостинм, кон му е пружана, сђ благодарноећу пр1имао, куцне онђ у врата побожногЂ нЂкогђ домаћина , кои е у таи парЂ породицБ! својои