Школски лист

584

нека у заповести ни сенке нема, као да ће гон се ко противити. Виломђ. Одг деде валн покориоств искати, не насв него нби ради; алЂ иекамћи ово, ние елободно нвину нарав угушити, и децу роблЉм-в начинити. Нуждно е да дете и слободну волго има ; и нуждно е бангв прилику му дати, да е покаже ; безт. слободне волФ нема самосталности ни моралности. Само како што невалн ову убити, и одт> деце машине начинити, кои се свакои и свачиои волви покораван>; тако несме ни ова волн ибина обезуздана и самоволвна бити. Покорноств треба да в на темели разума и морала утврђена ; дете треба у заповедма старешина моралне заповеди да види, да увиди већи разумг у нвима, и целисходноств , и да увиди брижлвивостБ старешина себе ради, пакт> да ту либовг и наклоностБ старешина почитуе, ако и неможе башт. заповести свестно сасвимт. и кроз пронићи. Кернерг. ПокорностБ е основа воспитанн, законитости, реда и запта; покорноств е душа школског живота, душа Фамилие и држава; и да би домаће воспмтанЂ све оно с' децомг учинило, што му учинити надлежи, сва би деца већг одг куће покорноств у школу донела, и онда би држанФ школскога запта игра била, а онда би текЂ школа право напредовала. Неповорноств е сатана у детету, кои намг при свои муци у воспитанш своеволБногтћ и тврдоглавогг детета наитврдоустие противустои, и противу коегг се кадкад читаво школско доба детие узалудт. бочимо. Хандлљ. Школа е само онда кадра свое велико и тешко дело науке и воспитанл довршити, кадт. 10и с' покорноети дечиомх, као с' првомг навикомт., и ирвим условиемЂ сви навика притечемо. Ансилонђ. Мени се никои посо старешина с' децомт. тако луд -Б невиди, као резониранћ с' децомт,. Између сви