Школски лист

491

се и друге девоике на нм угледати и побожне пос тати морале. После службе кнегина е сђ ћеркомт. СВ010МЂ делила богату милостинго кластима и слешша, и благословг овмхђ сиромаха прапо ихг е обадве нуд'ћ С У г0 Д' ћ "ролазиле. бданнутЂ разболи се у обиижнЉмч. селу нека сир 0 та надничарка, кон оедморо мале деце имађаше. Чимт. то чуе кнегинн, одма учини наредбу да се болестница о нЂномт. трошку лечи. Али го јоштт. небвтлше доста племенитомг срдцу нФзиномг, Она е вН ше пута сама болестницу походила, лекове п>и сво10М ' б рукомт. давала, и храбрила ш. И Милану е С а собомЂ водила кт, еиротои овои жени, да се зарана упозна са сиротин&омг и неволлма лвддскимђ, и да се приправи и за оне часове живота, у коима човекг хрпити и иатити се мора. Кадт. се болестница придигне, и кадт. неака дечица н^на на заповеств свога отца, клечећи благодарише кнегинви 8а изцЂленЋ свое иаике; тада се Милана немогаше уздржати, да сузе радости непрол1е, што 1ои Богт. тако добру матерг даде, и угледашћи се на свого маику, предт. Богомт. се у срдцу свомт. завЂшта, да ће ио нЉнбшт. стопама свагда слфдовати. Добро воспитанхе, кое е кнегина Икон1н сво1ои кћери давала, принесе наилепше плодове. Милана бнше образацЂ добродЂтелвне дЂвице. ОдугаевлЂна чистомг лшбави према Богу и према лгодма, налазаше она свош наивећу радоств у томе, кадг е другима какво добро учинити могла. НЂна смерностБ и скромностБ чиннше ш шштђ лепшомт. него што е одђ природе бБма. Просто баше одело нЂно одђ платна, кое е она сама себи откала, руменвш пуполакЂ одђ руже бнше наимил1и нЂзинђ накитЂ; али према невинои румени устница нћнб1хђ изчезаваше руменило разв1нгоће се ружице. Тко го е годђ познавао, казао е: „единица кнеза