Школски лист

492

Браниелава е наиленша д^вица у целоме царетву Србскомг, али н^ћно добро военитан1е, кое ши е мати дала, 10ШТБ већу хвалу заелужуе и ВБ1ше вреди него сва лепота нЋна." II. Смртв добре маике. Ше се дало Милани да аа дуго ужива ерећу доброга восниташн подђ мудромг уиравомЂ и надаоромЂ тако добре родителБнице. вданпутг, кадЂ в Милана четрнаисту годину живота свогт. навршила бвиа, мати 10и се тешко разболи. Отацг е гоштђ еднако у воиски 6 бш . Кнегинн Иконјн осећаше да е болеств нЂна врло опасна, и да се конацг приближуе земноме ЖИВОТу нђномђ. ТИХИМЂ ГЛаСОМЂ ПрОГОВОри ОНа св010и кћери: „Сладка Милано, добра единице моа! пошлби часБ пре едногЂ коннника у военнш стант. но отца, и нви, да га 10штђ еданпутт, за овогт. живота видити желимЂ. Другога вестника оправи старомЂ владици ТеоФану. Онђ ме е крстш, и при долазку на оваи светЂ Богу посвеио, н 6 б 1 врло желила, да онђ и ва самрти мо1ои буде, да ме исповеди и причести, и да своимђ светимЂ молитвама душу мого епроведе у болбш животђ кђ моме Створителго и Искупителго. Л добро знамЂ, — по краткомЂ одмору продужи она, — да 6 б 1 садЂ већЂ касно бвио за смртв ее епремати; ерЂ са†животђ нашЂ на землБи треба да 6 приправланб за вечитБШ животђ , али инакЂ самЂ тврД 0 уверена, да у овако важномЂ и ноеледнЂмЂ чаеу земалБСкогЂ бб1ћа свогђ неможе човекЂ ништа болЂ чинити, него еве грехе свое предЂ духовнБ1МЂ отцем г самоме Богу исповедивши покаати се и причестити се частнога тела и крви Христове, на тако сђ христилнскомђ утехомЂ и сђ снокоиномђ савешћу на истивУ