Школски лист

507

ваа хладанЂ оштарЂ ветарЂ. Сви отмени лгоди изт. вароши ЛихФилда и околине скупили су се кодт, ГроФвце Л . . . да ручаго са др. Џонсономђ, кои е дошао у походе у свое место рођенн. Одређено време прође а Џонсона нема, чекаше га бадава два часа иа напоеледку ручаше безт. нЂга. ВећЂ попише чаи, смркло се и дружетво се хтеде разићи, кадт. прјнвише Доктора. Онг уђе и свима паде у очи нЂговт. необБ1чанЂ изгледЂ. Не беше то више онаи поноситвш, сировБШ муЖЂ, кои е сг тога многе непрјателб имао, ако е и 6 б 10 иначе честитЂ. Онђ изгледаше бледЂ, слабЂ и уморанЂ; одело му беше ееуредно и покривено снегомђ и ледомЂ. Сви га гледаше ћутећи. Онђ приступи ГроФици и рече: „Милостива гоепођо, молимђ взсђ извините ме. КадЂ еамБ вамЂ обећао да ћу кђ вама доћи, нч да самБ помислао, да е даеасЂ 21, НовемберЂ. В б 1 незнате шта ће то рећи? Ево ћу вамЂ приповедити, нека и то иде у поканние. ДанаСЂ пре 40. година, 21. Новембра, рече мои старБш болестнвш отацЂ: ,,Самуило, узми кола, н самБ болестанв, отиди на вашарЂ у ВелстелЂ, па нродаи кнћиге место мене у буди." Н, милостива гоепођо, надувенЂ са знанн кон ми овђ даде; н, кои еамБ ео еамо хлебЂ нЂгове радц$, н, кои донде неимадо свога хлеба, н му одреко. 0тацЂ навали на мене са немилошћу на кого се и еадЂ са наивећомЂ 6 олбомђ опоминФмђ , па рече: „Самуило, слушаи отца, штета 6 б 1 бвиа, кздђ 6 б 1 смо вашарЂ нропустили." Лудо поноситђ никако га не хтедо ооелушати, онда оде мои отацЂ самЂ собомЂ, а време беше исто као данасЂ ; отацЂ оде и умре, умре на неколико дана за тбшђ, Ту покрие ДокторЂ обема рукама еузе, кое му преко лица текоше. Онда настави: