Школски лист

508

„То беше пре 40. годиаа и одђ 4 године долазимђ евакога 21. Новембра у Лихфилд ^. Онаи путг што га тада не хтедохг на колима прећи, прелавимг сада пешке ништа неокусивши; на вашару Веетелекомг стоимђ четБ1ри чаеа гологла†на ономђ меету, где ми е отацЂ тридесетЂ година имао буду што е нФга и мене ранила. Одђ то доба прође 40. година, н самв старш постао к'о што ми е отац-в 6 бш кадг е нреминуо, пакт> опетЂ немогу да умремг." Нико ее не усуди Џонсона тешити, али ни едно око не остаде безг еуза ири казиванго кашћегг се старца.

Како се прозва светни Хоаннгв ,,Златоустншт>." Светвш Гоаннг, оваи великш светилникг цркве, кадЂ 6 б 1 годђ проповедати имао, савг 6 б 1 народт. околнбш сб великомЂ радости трчао у цркву, оставлнодћи све свое послове, само да чуе нФгове речи; и свакш 6 б 1 за велику свовз штету држао, кадт. неби могао чути што нФговг медоточнБш езикЂ говори; ради чега, различна и похвална наименовашн нридавали су му: тако неки су га звали: уста Божјн и Хрхстова;" други су га именовали: „сладкор^чивимЂ;" а неки опетЂ „медоточнимЂ." — Обичествовао е притомђ св. 1оаннЂ више пута, кздђ 6 бг проповедао у дубоко се упуштати, а особито у почетку свештенства свогђ, и високимђ стиломђ говорити тако, да га нхв сваки лако разумети могао. Тако едномЂ високимђ стиломђ проповедаше у Антшхискои цркви, а жена нека слушакоћи га, шта и како говори, но немогући га добро разумети, подиже глаСЂ свои између народа и рече му: „0 учителм црковнБш! не, — но болФ да