Школски лист

186

лакт. речи пресецаи и одвшу, и кадкбдг дође, да све ио псмакг одг едне сг полакг одг друге речи спанк), те изађе вашарт. да Богг сачува; тако у „Достоино" „а ково истину" у единороднБш: „распни еаже" у видЂхомг св$тг „иокланнемса табо" и силна друга 1ошг и горе иекварена места. Когодг е сеоску децу иазио, чуо ихг е и у говору, алг особито у ноанго неке гласове унотреблнвати, коихг у авбуки кеша ; готово ни еднога самогласа чисто неиаговаран), него неку смесу изг шшг нечегг непознатога, коемг неумешг крстна имен.ч дознати. Тако пое „гоеиоде помелуи" башг као да су имг образи укочени ; а тако и друге гласове промену, „и свФкг и свекг" „и са дукамг твоемг" и пр, кое и говорг силно ружи, а песму нко осакаћава. (Продужиће ее.)

Одкадг се почело свето прнчешће. са лжицом (кашикомг) давати вдрнима. У првенствук)ћои цркви ние бкио забрав^но и неосвећекимг лидима узимати у руке божествено иричешће, и ку^ама своима носити, кои су дадеко одг цркве обитавалв; такођерг и онима, кои 6 б 1 на далекг путг одлазили, са собомг св. причешће носити, ние забран$но бнло. У граду Селевки, *) неки еретикг трговацг имао вдногг правов^рногг слугу, кои е доносио св. иричешће изг цркве укућуихранио га у ковчегу; за кое *") Салевкии градт. у Сири1и одг Никанора Салевка еоадаиХ) и н1говим!. именомЋ прозванЋ, иреко кога е и св. апост: Иавао ироиов1јдамћи нролазио. Дћнн. 13.4.