Школски лист

183

себичности, кол на свету влада одтргву, да се увере да ние свагда око добро, што е нама поволбно , да еебе сматраш као чланове иородице, цркве, рода и обштества ; да ее науче волш својо волви божиои покоравати , свое благо у благу обштемт, налазити , и само оно свагда лгобити и миловати што е Богу поволбно. Дете треба да се навикне саучествовати у срећи и весрећи блишнћга; и ст, твшг да одговори науци апостола Павла, ио когои смо дужни радовати се ет, овмма кои се редум, и плакати сг онБ1ма кои плачу, Кадг Јчиме децу црироду повнавати и н^ненроизводе на свош користБ употреблввати, онда треба да их% научимо да у природи налазе и увиде одблескт, вечите славе божие. Шумско звФрФ и сву осталу животинш сматра доброердачанг човект, ст. радошћу и са саучешћемг не само по бои, облику и по користи кош одт> нбихтј добБгнмо, него и по томе што су то жива етворена божин, по томе , што е „праведнику и с -воихг скотова животг мио." Човект>, кои отресавт, се сваке претеране себичности, свои животђ и по божиои волби проводв и своимг ближнБимЂ на ползу служи са онбшт , даровима кое му Богђ даде, имаде у себи лшбавБ кт. ближнбму, а такова лгобавк естБ наивећа доброд^телБ човеческа, кош смо у народнои школи своиски у срдцбма дечице наше подравћивати к воспитавати дужни, С' тбјмђ се уедно каже и то, да вародна школа имаде еве оне невалнле склоности и страети дечие , кое су протнвне таковои лшбави , зарана ослабити и недати имт> да отму махт, у срдцу деткнФмг. Такове невалпле еклоности ееу: свирЉпоетћ, освета, злоба, штеточинство, завистБ, радостБ о туђои штети, и суета. СвирФпоетБ и осветлБивостБ, где се ове кодг деце лко понвлгого,