Школски лист

211

наипре лакш теретг па после еваке неделЉ све мало тежги и зачудићеш^ се како ће, после неколико година таковога вечбанн, нко постати. Исто тако стои и еа снагама духовнима, и ове се развилш мало по мало, а вечбан^мЂ постепенммЂ се снаже и наиредуш. Кои бм учителћ тако несмотренг 6б10, и ово правило преступио , пакЂ наеданпутЂ децу ученомт. учинити хтео , таи бм напрежући снаге детие сасвимг ихђ ослабио , или 6 б 1 деци науку огадио. Оно дидактично правило „одп близкога на далЂ," треба разумети овако: Наипре треба децу упознати еа онбијђ знаннма , кон су или чувствима или духу дечием -б близка. Чувствима дет1имз наиближе су оне ствари , кое дете у дому родителБскомЂ, у школи, у дркви и у месту свогт, рођенн види, и кое се у свакидашнФмг животу употреблшм.По овоме даклепретреба учати евои матернБш езБшг него суседне, туђе и стрггне езБ1ке; пре треба познати свое место рођена него удалћне градове; пре обичае свога народа него обичае другихЂ народа; пре домаће животин^, него жираФу, слона и камилу ; пре ствари , кое за потребу служе, него оне што раскошЂ измишлн. Но има догађан, и предмета , кои ако и ееу временомЂ и местомђ одђ насЂ наивећма удалФни, ипакЂ стое духу дечиемЂ много ближе, него гдекои догађаи, што ее у наше време сбБшаго, и него многи предмети у самои околини нашои. Тако дивне оне и свете библачне пов1зсти , притче еванђелске и житин избранбјхђ еветаца, тако народне пееме особито коеовске, и приповедке изђ наше србеке историе, много ближе стое срдцу и уму правоелавногЂ Србчета, него гдекои савремени догађаи. Тако познаванЂ свете землЂ или Палестине; наговешћивана о Хилендару и Студеници, о Жичи, и ВБ1СОКИМЂ Дечанима, о Призрену, о Косову полш, о Црнои Гори, о Карловцима и Фрушкои ГорИј много се лакше уче и схваћам, и много су 14*