Школски лист

228

кпи е кадарт. еррдстволп, ученн рачупа разумг детји изобразити може се као воепитателБ ематрати, а не онаи кои га в ма коимг начиномт. научио, добро рачунати. Исто тако кадг учимо децу молитве, заповеди Божие. библичне и друге моралне приповедке и т. д. не смемо се онда задоволБити само сђ тммђ да деца то науче и знаду, него морамо много већма за тимт. тежити, да се поередствомг овбјхђ наука срдце детие облагороди. 11. Пашти се да твое обучаванд свои деци аолезно буде\ То сви знамо, да неможе свако дете еднакт. успбхт. у наукама учинити, ерт. то, и покраи наиболб волВ, вависи у млогоме одт. природнога дара. Тко напримерЂ има слабо памтенЂ, одђ тога се неможе изискивати да научи на паметг онолико, колико се иште одђ другога , коме таково учен^ лако пада. Али при евемЂ томђ нееме се учителв еднако само сђ ономђ децомЂ бавити, кон су болФга дара, него мора свима све бмти, и оеобито трудЂ свои обраћати на поучаванВ среднЂ и елабие деце, кон н^гове помоћи и нЂговога упутства наивећма требаго. Млого е валаиш онаи учителБ, у коега школи сва деца ма и у среднго руку напредуго, него онаи, кои сђ нби неколико бравуре прави, а овамо већш део деце безЂ свакогЂ напредка године у залудЂ проводи, па се онда јоштђ такови учителћи изговараго: „Лнемогушта силомђ , кои су хтели учити тш знаду, а кои насу хтели, сами су криви што ништа незнаду!" ОдговорЂ оваи никада неможе подпуно оправдати учителл, него свагда н&му самомЂ дае сведочбу, да нема вештине учителвске, и да ние хтео онолико и онако радити, како и колико се одђ нГга иште. Исто тако непристои се учителго, да онђ само