Школски лист

230

„ШајШб уог1»аг$ шијј* ђи јЧтебеп, ешиое* јШе ређеи, ЖШ$ Ј)и Не ЖоПеиђиид (еђеи." Н. 1о. В.

УчнтелБска питанн, (СвршетакЂ.) Напоеледку долази и ариморавапд, као ередство аадаће и ирилФжноств истерати. ПримораванјЈ ако и ние мило и прилтно, опетЂ ее и са нбимт. дае посао мзтерати, и ово непрестано чине$и, пређе радг у обичаи. Овде намг знати валл, да првмораванЂ кодг мале деце никадт. онако морално насилЂ ние, као кодгзрели дходи. Колвко силно примера има, да су наиленн деда изашла после наиприлФжнин, и коима е радг с' почетка мрзакх био и огужанг , изашао е после мио и драгг; то е знак%, да ово приморававђ ни наликг на оно ние, где се о нослу ради, кои ннкако и никадг мио бити неможе. Али примораван^ нека е последнб средство, ков се тект, онда покушати сме, кадт. е све друго узалудЂ 1«ушано; а то ће поредг онк многи нредпоменути лепши и удеснии средства текг кодђ врло забатал^не деце можда нуждно бити; али и у овомђ случаш валн наипре тои деци хрђаве ш жалостне сл1>ди ленвости често и ншво предт, очи изводити, хрђаве сл1зди не само за време школскогт. живота, него на цео векг, у дружини, обштини и држави; а уедно и добре слФди прилЂжности у живимг примерима нредставлнти; пакг ако и ово све узалудт. буде, и кадг учителн обозрено све узроке извидио буде, зашто се ово ил' оно дете на прилФжноств нанести неда, и буде свудг еходну иомоћБ дао, текг онда ће савестно смети ош~