Школски лист

311

начини одт. наиинтересантнив наиотужнввд. И познаемг учителн, кои башт. о наинезнатниим-в еитницама са такомЂ важносћу лика и погледа, и тако тио говоре, као да се кое еветинЂ тиче, и нЂгова га деца башг у тимт. тренутцима наивећма слушан). Наипосле што се вештине тиче, ту вмамо еиедугоће навеств. Има понеки учителв, кои уме, нре него што ће деци стварБ кого казивати, нби надражитн, како ће им г б садт. нешто врло лепо, или врлп полезно в важно казати, те сва деца одма као запега стану, и вдва чекам, да казивати пође, Озо е кодђ многи предмета врло важио средство. Пажна се дав и надтицан ^мђ иобудити:,, да видимо, ко ће болб то запамтити,,. Ни ово средетво неће вешгв учителв занебрећи. ОкромЂ овогв валн сваки учителв да по к п и определбнт. знакЂ има, коемђ децу на пажнго позива, башЂ као оно официрг муштрагоћи солдате; и одђ тогг часа нека му сва деца као занета пушва стов Далб треба учителв да зна, да мала деца нису кадра о едномЂ предмету дуго мислјвти , пакг ни пазити. Невалн се дакле око едногг нредмета дуго бавити, него меннти. Свака промена поново уморену Децу оншви, и ст> новомт. волбомт > лазе. Што еу де« ца манн, то ихт, све краће валн са иегимг предме томг занимати. Са стварма, о коима деца шшг ништа незнаго, валл ихт. сђ почетка тект. на часикг, а посде, што више о н^му знаго, све дуже кхт» забнвлнти, тако ће све више пазиги. Ст> иочетки имт, вала све по мрввцу науке давати, тако ће моћи и хтети доцнкв и велике залсгав свладати. Дугачку