Школски лист

412

нога, кои еамЂ добро читати анаде. Одђ свакога се дакле учителн пре свега иште то да буде добарг чатацЂ, а у кодико се онт, сам-в у читавш извештио у толико ће, покраи знанл метода, кадарт. 6 б1тп и деду валнно научити читати. Но како ће се учателБ наиболБ у читанш дотерати? Ево како: Онг треба пре свега да нази, слуша, и подразкава добре чатце, да чита понапвише нагласв и да никвда и нигде нечита безЂ саисла и као одђ беде, него да при читанш евагда пази на смнсао, и на нравилно своме езБ1ку сходпо изговарап^ћ реч 1 и. 0симђ тога подпомаже се добро читанЂ изучен^мЂ и познаван ^МЂ езБша свога и црааенога, на коима у школи деца читаш. Тога ради има се учателБ постарати не еамо да кзучи и позаа правилности свога народногЂ езБша, него треба да се упозна и оприлтелБи и са духомЂ езБ1ка вештбашћи се у србскои и у црквено -елавенскои еловесности , и такимЂ начиномђ изображавашћи умЂ и срдце свое. БезЂ знапн ззбнш на коме се што чита, и безЂ разумеванн предмета о коме се чита, неможе обпи ни доброга читана. БезЂ тога двога, оенива се читанђ на слепомЂ и иеразговетномЂ подрагканзш, и нке одђ душевне ползе на по онога кои чита, ни но оне коима ее чата. А да « то тако, томе ћемо се уВфркти кодђ многихђ НаШЈ5ХЂ ле0д1и, па башЂ и кодђ самб1хђ н ^ кихђ учатела. Колвко ихђ има, кои читашћи на прим^рЂ молитве у цркви и не мисле шта читаш, него имђ иде пустБП! езБ1ћЂ као да е чиме годђ намазанЂ. Алђ као годђ шго сни сами немиеле шта читаш, тако вмђ и слушателки и несанвго о томђ да треба пазити, и да се зато чита, да они штогодђ схвате и науче. «Не читаи ми те паримие!" рече нре некогЂ времеца у вднои обшткни Госцодинђ н1ш и ономе,