Школски лист
37
у коливо е могуће свое хаљиае и обућу чисто држе, да умивена и очешлнна у школу доиазе, да се лристоиномт. говору, и влоданш према старшма науче, а напротивт. де се одђ свакогг нереда, нечистоте, безобразногЂ гов^ра и дЂла строго чуваш; то внда такође школа благотворно дЂисвуе на изображенЂ овога чуветва. Обштене 6б1 залило да зданјн и дворишта школека као какву светинш почитуго, па да ихт. тако оправе, да већЂ по самои (шолацшости својои школскш домб после цркве наилЗшшш украшаи села или вароши буде, а пшолско двориште засађено липама и другимг дрвећемг и цвећемЂ , треба да се доброуређеномЂ неривош (врту) уподоблава. Овои сполашњои лТ>поти треба да подпуно одговара унутрашнн чистота и лЂпота школскихђ соба и школскога намештаи; да и свромашна дВца осете шта е чистота, и како благотворно она деиствуе на чов1>ка; како га уздиже, узвишава, и облагорођака, на да се зарана пробуди у њима тежнн временомЂ и свое обиталиште чисто држати и у чистоти наивећу радостБ и оиоравлеп 1 ]} живота сматрати. Учитељ пакЂ има од свое стране настонвати, да служитељи, или ако овбгхђ нема сама дФца, што чешће школу чисте, и паш, и да све школске ствари и опреме у реду буду. Па кадЂ тако увиде д$ца да у школи њиховои не само о ислшту него свакш боговетнБш данЂ чистога и поредакЂ влада; то ће имђ се омилити и у нара†1,рећи обадве те врлине, пакЂ ће, што већма тежити, да ихђ себи присвое, и оне ће имђ правомЂ потребомЂ иостати. (продужен^.)
ПсаломЂ тридесет трећи. ВлагодарностБ Богуи м савести за владонћ. Благослоклнз Господд нл ксдкое кршд, х к мд егш во оуст^хг нокх& Л ћу благосилншћи славити Господа у свако време. Свагда хвала н!»гова нека е у устнама моима. — Коимђ пачиномЂ можемо мб 1 свагда и у свако време Бога хвалити и елавити? (КадЂ свагда Бога предЂ очима имамћи, старамо се непрестано нФму своимђ добримЂ дФлима угађати;). бли и осимђ тога одређенЂ одђ Бога кои седмичнвш данЂ, кадЂ смо мб1 н^га славити дужни? Како имамо мбг недељне и праздничне дане Јсветковати? Ш Господ-1 иохокллитса дгЈшл тол. 0 Госиоду хвалитћесе