Школски лист

38

мол ДУ*ла; н ћу се Богом% хвалии, што ме е избав10 одт> напасти. Дл о\гсл'ушдтх кротцуи и козвеселАТСА. Мека чуго ово сви кротки и благи лшди, па нека се радуго, (зато ерт. као што е Богт. мене изђ напасти избав1о, тако и на њи заборавити неће :) Возкгличите Господд со л^ном, и кознесели имд егш кк^гтк. Величаите — добри лмди — Господа са мномг, и преузносимо, прославлнимо вме нЂгово, сви заедно. —■ Езускл,\2 Господд и о*/слушл мд, и ш кс&х 2 скоркеи Л10ихк ИЗЕ4КИ лд, Н самв тражш Господа, н самв се молш Господу Богу и онђ ме е услишао, и одт. свјш туга' моихђ избавхо ме е. Ко се Бога сећа и моли му се томе ће Богт> помоћи кадЂ у нужду падне. Зашто смо МБ1 дужни Богу се молити? Како емо се дужни Богу молити? Како треба да живи онаи, кои се Богу моли ? Кол е наиболн и прва молитва ? ГЈрист^пите кг немг( и ћроск-ктитесА и лицл кдшл неПостидатса . Приступите, о лгоди, кђ н^му т. е Богу, и просвФтитесе, слободно вееело и умилато гледаите, па се лица ваша неће постидити; пристунаите Богу сђ уфан&мђ и надомЂ, и штогодђ одђ свогђ срдца узмолите, то ће вам г б Бог г б дати, ако онђ налази, да е то за васт> добро и полезно. Сеи нифш коззкд, и Господк оуслушл и, и ш ксћх 2 скорвеи егш сплсе и. Оваи сиромахт, призва, помоли се Богу, па Господђ уелиша га, и одђ св1го туга' нФговихб избави га. Овде цар Давидт, о себи говори, као да 6 б 1 рекао: Ето, видите како е Богђ мене избавм одг моихђ ненрјателн, па тако ће избавити и еве кои се у нФга ухваго. Оно „и." стои у место „его," и значи н^га. (винит.). Шполчитса лгггл^ Господнк шкрестг коафихсл егш и изЕлкитх их2. Анђео Божш настаниће се около онбиђ, кои се н1зга бое, чуваће ихђ и стражаритће около њи, — и избавити ће ихђ. Шта су анђели? ЗнашЂ ли примфре како е Анћео добре лгоде чувао? (ПовЋстђ о Товиту и Товш). Како називамо оногђ анђела, кои е нами одђ Бога о светомЂ крштенго датЂ, да наСЂ чува) ЗнашЂ ли молитву анђелу хранителго? Какво намЂ даКле добро чини ангелЂ хранитељ? (Чува насЂ за живота у страху БожЈемЂ и у доброд&тељи, одбјд одђ насЂ сваку напастБ, умЂ нашЂ просвфштава; упућуе насЂ да лгобимо Бога, да живимо по вољи Божји, на тако да заслужимо царетво небесно). — КадЂ одступа отђ насЂ Анђео хранитељ? (КадЂ се МБ1 своевољнБШЂ великимЂ грбсима, недостоини покажемо милости БожЈе; кадЂ смо невалали),