Школски лист

140

Изнспенје духовнмхЂ ићсама на велнку Суботу. /, Херувимска идсма. Дд молчитг ксакла плогк челок^ческдА Нека мучи, нека ућути, нека се утиша и смири евако тело (свака путг) човечаско: нека умукне сада свакш ЧОВФКТ ј. И дл стоитг со стрдхомг и трепето/иг. И нека свакш човЂкг етои сада са страхомт, и дрктанЂм-в. И ничгоже зшное кг сев^ дл помишлдетг. И ништа земаљско у ееби нека непомишлн; садг у оваи тапне пунћ1и чаег одбацимо сваку земаљску бригу, и све суетне мисли, па узведимо умт, нашЂ само кђ Богу. Цлрк ко цдрстк^кзцжхг, и Господк господсткг(101[1их2 приХодитг злкллтисА, и ддтиса К2 сн^дб к^рнммг. ерт., ЦарЂ над/. царевима и Господг надт, онБша кои господаре долази да закланг буде, и да се даде в^рнима за ело. — Ова химна естБ вдна одт, наистар1и христЈанскихг п^сама, и узета е изђ Литурпз св. Апостола П : >г;п. Велик1и Входђ на коме се она пое означава Христовг последњш долазакт. у брусалимг на страданћ; .ков се овде подђ именом -б закланФ разумева. — Речи : да се даде вЂрнима за «ло, односе се на свето причешће, у коемЂ мб 1 примамо подђ видомђ леба и вина само суште тћло и кр†Христову. ПредходАтг же сс-мг{ лици! ДггелстУи со ксакимх нлчдломг и кллстпо. ПредЂ њимг, т. е. предЂ спасвтел^мЂ иду зборови анђелски са свакимг старешинствомЂ и влашћу. Анђели, и анђелски начелници иду иредЂ Господомђ ГисусомЂ пратећк га на своевољну крстну смртЂ. МногоочитУи Херг>кил1и, и шестокриллтж Серлфити лицл злкриклмфе и копУвфе п^снк. Сђ анђелима иду предЂ Спасителфмђ Херувими и СераФими, ови много савршенш одђ насЂ умни духови, закланнгоћи лица, и погоћи аћсму у славу Божш ДллилЛд. Хвалите Бога, нвш се Богђ. ИрмосЂ. Нерудли тене /илти зрАцш к« грои^ его.же к?, чрек-Ј: Еезсћмене зачала еси сунд. 1иеусЂ епаситељ сво1ои преблагословенои матери изђ гроба говори; Не тужи замномЂ и неоплакуи мати мене, гледагоћи у гробу мене свша твогђ, кога си тм у светои утроби твоши носила. Костдну ео, и нросллклксА. 6рЂ н ћу устати изђ гроба, и нрославићу се; И вознесг( со сллкокз непрестлннш гакш Бога, к-крогс и