Школски лист

141

лкжокш та кдличшјиа. И п ћу као Богђ са сјшвомђ узнети, кђ себи довести у царстро небесно, све оне, кои тебе матерћ мојо сђ веромЂ и са лгобавш величаго. 1исусу Христу свагда су мили они лгоди, !'ои пресвету матерт, нЂгову, иочитуго, и нЂнимђ се молитвама препоручуго.

Парамитие. 11. Награда будућеп. живота. Негунђаи на свои животђ : све што се у нЂму деша, на добро е намеренг, ма да ти и неувиђашт. одма, на што шта смера. Немои ни закона претресати, а да речешт,: оваи е н ч ибољи, и овогђ ћу се држати, ерт> ће на нЂму наивеће награде бити. Ние ни Богђ хтео, да се дозна, кое ће когђ добра награда бити. 6дан г б дарЂ хтеде вртЂ еданЂ насадвти, пакЂ сазове радине, алЂ безЂ уговора, и одпусти, да сваки по свомђ иаи6 ољимђ увиђенго ради; а кадЂ вече дође, онђ ихђ само препита, кои е ко посо радио. Сви стану казивати, шта е ко свршио: бданЂ маслину, други смокву, онаи кипариСЂ, онаи палму показугоћи, кого е засадио. ЦарЂ ихђ награди свакога по делу, ков е ко свршио, и тако буде вртЂ сваконкимЂ воћемЂ засађенЂ. Да су радини знали, за кое ће дрво илђ воћку наивећу плату добити, сви би се око тогђ заузели, и царЂ неби свое намере извршене видео, неби му вртЂ сваконкимЂ дрвлВмЂ засађенЂ био. НекоегЂ мудрогЂ запиташе; са шта га е Богђ тако благословио, а онђ одговори : сђ тога, што самв наимањи законЂ пазио као и наивећи

12. Ружа мећу трн^мг. Неки побожанЂ човекЂ, кои тешко вређанЂ и кинФнђ међу своимђ гонитељима живлпше, ходагоћи едаредЂ сневеселЂнЂ по своши башти, поче већЂ и о провиђенго очапвати, кадЂ на едаредЂ као обчивМЂ кодђ едне руже застаде, и духЂ руже тешећи га овако му проговори: НеоживлнвамЂ ли п оваи лепи џбунЂ, чашу благодарности пуну наимилии мириса Господу у име сви цветова, жртву када; пакЂ где ме и како видишђ? међу трн ^мђ ! Али ме оно небоде, већч. чува, и сокомђ рани, и тимђ лепше изђ нФга трептимЂ; то исто теби твои душмани