Школски лист

ш

*шне; пак-ћ аар-в ти твошмг душомг да небудешг снашнии и већи одг овога ломна цветића ! Утешен -Б и окреплФнЂ оде оваи и нЂгова душа постаде чашоиђ жртве за свое неприлтелб.

Анђео смрти. Страотант. се учини умирућему анђео смрти. Сх нЂговогг пламена мача падаго горке каплЂ, нЂговђ е погледт. страшанг; зарх нема никогг, ко би насв одт. н^га одбранио; зарт. неможе нико ран угледати, а да пре тога невиди ађела смрти ? Не, не. Когодђ е дела милости и лшбави чинио, ко е лгодма радости правио, и одт. њи благосиланв био, таи неће смрти гледати. Као раиски мириси тренте добра дела, и разблажугоћи душу преведуе на самртномт. часу лако и благо, на онаи светг. Тако е Елисиера верногт. слугу благословио Аврамг, да невиди смрти. Тако е и Сари ираотацт, Лковђ , кадг е донела гласг, да му синг живи, реко: благословена уста, што ми таи гласт. донеше, и сретна била на самртномЂ часу. И кадт. Фараонова ћи Витин умираше, да се неби рекло: па каква 1ои е плата, што е Моисиго избавила и однеговала, изађе ши на самртномг часу Моисинт. духт. у свои дивоти своши, и смртт. утече испредт. њи. Као што се извуче конацт, изђ млека, тако изађе душа праведника изт. теле, сећагоћи се шта е са њимг добра починила; а душа неправедника растае се мучно, као што се трнт. изђ вуне мучно извлачи.

КурнкЂ и Лисмца. (Народна басна.) Курнкт. и лисица улове едно свинче, па ће га лепо поделити. Онда рече лисица курнку; „Знашт. шта уш! шта би ми ту вазданг делили комадг по комадЂ! већг а ћу узети за се ово мало меса беса, и ово мало сланине балине, а теби главе вава, ао уш ,• — уши буши на ребуши, ао уш! — црева вева, ао уш! — срце дрце, ао уш! — ноге многе, ао уш! ала е то синсетт.!" А уа се све мигољи, па само глади бркг, па онда ће рећи: „Море тето, нисамт. знао, да си бангв тако упреко луда." (Изт. Данице) Н. М