Школски лист

добарт. нримФрЂ, да уердно и мначки умцру за частла и свете законе!" И ово изговоривши пође на муку. ,А кадт, се већт. скончати хт^де одт, удараца', а отгг, рекне: „Госиоду Богу е иознато, да самт> се д могао од смрти избавити, па ипак тешке муке трпимг на тћ.ту, али страха ради Божтега дутномг сладко све то подносимт,!" И тако се оваи старац г в скоича, не само младићигиа, него и свако.ме одђ народа свога оставивши својо смртЂ за образап/в валнности и за спомен добродЂтељи. А догоди се у то време да сед глт. браћа' и мати њихова (име ши е бвгло Соломонтн), буду ухваЋени, и нуђени да еду свињско месо иротиву правила закона. И мучише ихђ и бише волуиским жилама. И ирвћш између иш рекне цар.у: „Мм смо готовп нре умрети, него нреступитн законе Отаца'!" Иа то се царг разсрди и заповЂди угртати котлове и казане, па ономг нрвомг, наипре да одст.ку езт.ип., руке и ноге, и кожу му «»гуле. А браћа тт мати морадоше то гледати. И тако осакаћент,, на зановЂстБ цареву, нредаттт, буде нрввш братт, огнк). Кад нрвни умре, тшведу другога на муку, и мучаху га кар и првога. И кадт. бм у носледн1шт, чздисанто. а онт. рекне цару: ,,Тм бездЂлниче губтшгв тшсљ изт> овога живота, али ће цар цЂлога евЂта, наст,, кон умиремо за његове.,законе ускрисити у ускрснуће в^чнога живота!" И треМп, кадт. заишту одт. њега нзикт., а онт, смФло иружа и руке иа- рекне: одђ неба сзмђ езбткђ и руке дебто, и ради Б ожшхђ закона' презиремЂ ове удове мое, и ухвамт, се да ћу ихђ опетЂ одђ Бога добити!" И кадЂ се оваи сконча, тада и четвртога мучаху мучитељи исто тако, а онђ рекне:, „Оттима, кое лгоди убивак) добро е ухвати се у Бога, кои ће ихђ опет ускрисити ; ал' теби мучителго ускрснуће неће бити на животђ!'' 4-. После тога мучише и нетога, а оиђ погледавт. на мучитеља рекне: Т б1 имашЂ властк међу људма, и чииишђ што хоћешЂ; алЂ немисли да е родЂ нашЂ одђ Бога остављеиЂ. Само чекаи, видићешЂ тм велику снагу његову, како ће онђ тебе и твое ттотомство казнити !'• И шестБт кадт, стаде умирати рекне: Не вараи се узалуд, мучитељу! ер мн ово страдамо себе радн, што смо грТ.шили Богу иашемт.; злђ тб 1 немисли да си нраведанЂ. ер си иочео нротивђ Бога борити се. Дивна и сџомена достоина мати гледаше у еданЂ дан муку своихђ седамт. свшова' и трнљаше блпгодуиито ухвамћи се на Госнода. И свакога одђ њи отчмнсктшђ гласомт, световаше говорећи; п самБ васЂ сбшови мои родила, алЂ вамЂ духт. и