Школски лист

423

на еамрти сазове свое прве елужителб (миниетре) и раздЂли имт. царство. И царова Александарт. 12 година, па умре. И служитељи његови владаху сваши на свомђ мЂсту, и после смрти његове, Метну они круне на свое главе, и сбшови њихови поеле њи. (У Египту владаше Птоломеи, подт. коега врховиомг властто станху 1удеи. Сбшђ његовг Птоломеи ФиладелФт. позове изђ Герусалима у Александрјш 7 2 толковника, преведу свето писмо на грчкш езБшг). И у те дане њеки безакони сбшови изт . Израила отиду Ан'поху ЕпиФану цару еиршскомт., и оваи имг даде властв да чине уредбе поганичке. И они сазидаго себи у Герусалиму училиште По законима странБмв, и одступе одг светогт, БожЈегЂ завЂта. ант10хђ поб1е Египтане, и враћагоћи се дође сђ многимђ народомт. у ГерусалимЂ, и однесе са собомЂ изђ цркве Бож1е злато и драгоцЂне ствари, и учипи велико убиство, и после две године даде запалити 1ерусалимг. Тада баше великш плачв у Исраилго, празници се претворише у дане жалости, и туђинци се настанише у 1ерусалИму. — Антјохђ напише свему своме царству, да сви народи оставе свое законе, па да буду едно. И млоги изђ Израилл оставе тада законг Божш, и чинИше зло на земљи. И кодђ кога се годт. нашла књига завЂта господнн, и кои се држаше закона господнн, тога су по царевои заповЂсти заклали. И млоги одђ лгодји Исраил^ћви нехтЂдоше нреступити закона господнЂгђ, и изабраше пре смртЂ ? него да се оскрнаве недозволЂнБтмг елима. У то време Елеазарг едант, одт, првихт. књижевника', б^ше мужт> старт. и ЈгћпЂ. Н-ћму отворе уста, да га натерам ести свПњско месо, аЛ' онђ нехтЂде одступити одт, закона. И они, што б-ћху наређени да лгоде натеруго ести свинбско месо, стари Нознаници блеазарОви изт. другарске љубави узму га на само и рекну да Ш му они донети меса. кое е њему слободно ести, па нека се претвара, каода едепозапов-ћстицаревои одњегових жртвш. блеазар помисли на ваЖност ста^оСти. на добро воепиташе, кое е ЊеМу у д^тинвству дано, а особито на закош, Божш, па одгоВори: Ше возрасту нашемт. прилично лицем&рство, д& се многи одт. млаДБ1хт. лгодји . миСлећи да е деведесетол ^тнБШ ЕлеазарЂ кђ иноплеменицима прешад, прСваре, и да тако н у сТарости учиниМЂ гр-ћхт,. Ако би се н овбтХђ мука' еадашњихЂ и избав1о, ал' одђ руке свемогућега Ни живђ ни мрта†избЂћи немогу. Зато мужествено еада разстаћу се са живоТомђ, и показаћу се достоннђ старости, а младима оставићу