Школски лист

494

ти човекЂ са такимЂ чимо. забала. „А шта имаип. ти у руци?" упита 1ован г Б. ,. Одђ стреле лукт." рече ловацт>. „Па зашто иие запетЂ?" упита опетЂ апостолт.. „6р г б би тетива сасвим ослабила, — рече ловацт. — кадт. би непрестано запета станла. „Тако се немои ни мени чудити, рече Јоваш,, што кадкад свон) одмарам душу, и ова одмора треба, да се за радч, ттп, болћ. окрепи."

Магаре и иЈћгова иамегЂ. (<тдна прича.) У оно време, кад е и живадв гово])ити умела имала е и памети толико, да е много лепи наука од њи остало. Шта су згрешили, да имт. се мора паметв одузети то незнамЂ, довол,но ић нестаде. Од г г, то доба иде сва живадт, по свету безт, памети. само магаре мисли, да е нЂму остала.

ПосредственикЂ. (бдиа прича.) Два се човека посвађам. 6дан г в хтео, да е нешто бело, а други црно. Ту се уплете трећи и начини жуто. 0 жуто, жуто! IIзч, нросте свађе узашла трострука.

Ружа и чкал,. (бдна басла.) бдаредт, упиташе ружу, зашто се тако са бодлама ору жала. „То ми е оружЂ ст, коимђ мои леит, цветт, бранимт>." „Ето вам% — придода брже болЂ чкал, — ружа мисли исто што и л."

Кукавица. (бдна басна.) КадЂ нектеше кукавицу за невца признати, што у н&швгоп, цесмама башт, ничега нема, до само слога, викне она глајмшт. нрте^и: „Зарт, треба !ошт, и више шта."