Школски лист

495

КурНКЂ > ОВЧИШ11 КОЖИ. (бдна басна.) КурлкЂ увати едаредг овцу, одере и пождере в, а кожу на се обуче, пакт. одма одетЂ у стадо пође. „Ко си ти?" ,,0шЈ ,а."— И ио1;е му лукавство за руком толико, да га таи исти дат. нВговт. рођени отацЂ матори курпкт. за овцу држећи увати и угннви. Ни одт. евога наирођениега ние ула сигурант..

О лшбави отачаства. (Вдно осматран!!). Свако осе^анЂ, што лгоде зближуе и њи на добра дела иодстиче благородно е. Међу тима е и лгобавБ свогђ отачаства, и то е едно одт> наиблагороднии и наисветии. Оно има лгоди, кои ее са ствоимђ обштежтттнимг осећанЗшЂ хвале и говоре: „Мое е отачаство савт. светт.; оваи буџакт. у комђ самБ рођент. нема нрава, да га већма волимт., нити се он сме уздизати над остале землћ, у коима се исто овако и бол^ живети даде. ЛгобавБ отачаства само е нека врста самолгоблн, што миоге лгоде обузме, да тимђ неко нраво уваге, на еавт. остали светт. мрзити;" али ти буди при себи, и недаи се овакимт. надримудровањма залудити, што само на то смераго, да ону лгобавв, што лгоде на наикрасниа дела подстиче понизе и окалнто и да то наисветие оеећан!. лажи и варанћмт. назову. Имамо и ми право светг. оваи своимђ отачаствомЂ назвати, и законЂ намЂ налаже, да све лгоде безЂ разлике забичаа и стани као свого браћу лгобимо, ерЂ смо сви деца еднога истогђ ода; али, ако ова истина и стои на врху сви лгодски дружина, оиетЂ зато неруши и неукида остале тешнЂ задруге, нити има закона, кои би лгобавт. свогђ отачаства, као ни лгобавћ свои родитела и старешина, ни лгобавћ свои сродника и приателп осуђивао и укинути хтео. Лгоди су Вожиомђ наредбомЂ на разне народе поделЉни. Сваки е народЂ задруга лгоди, кои су истимђ законима и обичаима, истимђ езикомђ и поколенФмЂ, истомђ славомЂ или иатнлма екопчани, и тимђ наближе међу собомЂ сродни и здружени. Ту задругу и еднакоств интереса између чланова едногг истогђ народа силом