Школски лист

488

дави; а друго падне на землто добру, и кад^ изникне, а оно донесе родЂ сто пута онолико. Ово говорећи 1исусЂ повиче: „Ко има уши да чуе, нека чуе!" А ученици н^гови 1Њ1таху га говорећи: „шта значи притча ова" А онђ рекне: „Иритча ова значл: С4ме е рћчг. Бозмн (слово ВоЖ1е); а кое е краи пута, то су они кои слушам, али потомђ долави ђаво, и узима р^чв из-б срдца нбиховогђ да невЂрум и да се неспасу; а кое е на камену, то су они, кои кадт. чуш сх радошћу прииаго рЂчБ, али корена немаго, за неко време вЂруго, а у време напасти одпадну; а кое паде у трнФ, то су сни, кои слушаго, али кадт, отиду, а они се одг бриге и богатства и сласти овога живота загуше, и плодг ме сазре. А кое е на доброи землБИ, то су они, кои рЉчБ слушаго, и у добромг и чистомђ срдцу држе, и плодт. доносе у тршгбнго! Ово говорећи повиче: „Ко има уши да чуе, нека чуе."

2. 0 куколго у пшеници. (Мат. 13, 24-30, и 36-43.) Другу првтчу каза Гисуст.: Царство небеско в као човик, кои пос1е добро сбме на нбиви своши. А кадЂ лгоди поснаваго, дође нФговђ непр1нтел. и пос1е кукољ по пшеници па отиде. А кздђ јс Ђ вђ никне, и плодг донесе, онда се покаже и кукољ. Тада дођу слуге домаћинове и рекну му: Господиру, ниси л' тБ1 добј^о сЂме сјло на њивк сво1ои? Одкуда дакле кујкољ? А онђ имђ рекне: Непр1атељ човЂкт. то е учинш! А слуге му рекну: „Хо1>епгБ ли дакле да идемо , да га почупамо?" А онђ рекне: „не, да небБ1 какогодт. чупагоћи кукољ, ночупали заедно сб њиме и пшеницу. Оставите нект. расте заедно до жетве, на ћу у време жегверећи: „саберите наипре кукол., и свежите га у сноплЂ, да га сажежемт., а пшеницу свезите у мого житницу!" И приступише кђ 1исусу ученици нЂгови говорећи: „Кажи намЂ притчу о куколго на* њиви. А онђ одговарагоћи рекне им: „Кои С1е добро сФме, то е сбшђ човЂч1и (1иеусг Христос -б). А њива е св Ф тђ, а добро сФме всу сбшови царства (т. е. добри лгоди, праведници), а кукољ су сбшови зла. А непрјатељ, што е кукољ пос1но, то е ђаво; а жегва е кончина ј-ћка, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ сабира и огнђмт. сажи-