Школски лист

52

више ние она еднна, коа ту бригу води. Кад би оиа едина била, то се оида нико више неби у надзнрап'!; школе ни мешати мого. Али се овога посла примила н води бригу и држава. Држава се овога и код нас још пре сто година евокски прихватила, нћнгш пастолван4м подигнуте су школе па све стране и подижусе непрестано, и од то доба држи она врховно иадзиран4 и управу, и дужиа е за школу старати се, да поданидима прилику и средство даде, да могу свое душевне и умне даре изобразити и на обште благо употребити. Овоме се има црква само радовати, да се и држава за изображепЉ свои поднника стара и има е еавестно помагати. Школа е дакле како дрквени тако и државни завод. Али и држава пазн у свима своим наредбама н чува права цркве и послужуе се у том свом праву надзирани и управе органима црквеним, консиеторшша и свештенством. По данашнБим наредбама о школи ставила е сама држава свештенство у иаитешшо свезу са школом ; наредила е за надзиранЈ школа свештена лица. На овима дакле стои дужност ову савестно извршавати, да се све државне наредбе точно испуне. Свештеиик има дакле н по наредби н налогу државе и у име државе право и дужност школу иадзирати, и спада му у дужност радити и бринути се, да из школе изађу побожни, разумни п за живот практични, цркви и обштинн, отечеству и држави верни и врсни лгодн. Одтуда сл§дуе, да свештеник на сваку државом прописану школску науку строго пазити има и свом лгобавн надзирашо том одати се. Он е као надзирателв за сваку у том недоскудицу и неред одговоран. Он несме нп нрема коши науци немаран бити, нити казати, да га за ову ил ону иие ни бриге учила е деца ил неучила, ни казати, да се у нбои неразуме и да неуме у том ништа ни помагати ни световати. На н^га пада кривица, ако деца вере закона и молитава неразумеу, но само пусто и у ветар брблнго; ако неуму прописане црковне песме правилно и спгурно поати; ако без смисла читаго и на изуст учено без смисла брблшо; ако неуму писати ни простие из живота задате рачуне сигурно решити; он е одговоран, ако деца иеуму у природу и шћзине чудотворе погледати н код нби застати, и ту свемоћ, мудрост и благост небесног оца видити; ако ништа незнаго о величшш н своиствама свога отачаства, н&говим градовима и варошима, рекама и планинама и осталим одношаима; ако ништа незнаго о истории свога отачаства, ништа о онима славним мужевима и гонацима, кои су она красна дела и задужбине за иапредак и срећу