Школски лист
83
6*
Неприличи и многом неподноси да сам себе брали, зато валн едан другога, особито старии млађега и свог млађег, па и свештепик учителл свога каместника и помагача, и да се за н4га и н^гове на браиик стави. 1ош валн да буде саучестник како радости тако и сваке беде и невол^свог учптелл, по лицу да види и осетн шта оног тишти, па да и учителв види, да он у своме свештенику пскреног ириателл има, иред ким сме без икоег таенл свое срце открити н саобштити како радости тако и неволго свого, свое бриге као и болове. Особито би валлло, да се свештеник заузме и све могућно да учини, да учителв што бол4 материално снабдевеи буде обштинп и паству свом топло на срце мећући ону еван^елску реч Гал. 6,6: „Кои се учи нека дае део од свакога добра свог окоме, кои га учи„ пак да родителви учителго свое деце у свакои овог нужди и неволви рука помоћи буду. II на власти валн да се обраћа свештенпк за свог учителд чим дозна, да окаи помоћи треба. Нек кечека док оиаН до!;е да плаче и да моли, ер само баби приличи плакати и плач гледати, свого неволго }' понпжешо казивати и туђу беду са гордошћу слушати; прави човек пре ће угинути нег плакати и прави избавителБ пре у помоћ притећи нег дочекати, да га за иго моле и да му плачу. Да се све ове из горепоменутог одношаа свештеника према школи деци и учителго исходеће дужности свештеаичке точно изврше нуждно е свештенику знаин и вештине исто онако, као и за све остале званичне дужности ићгове, нуждно е припреме и изображенл како за онаи чин што га према цркви тако и за оваИ, што га према школи и учителго заузимлк Ил држи ко, да е одма сваки и за ово способан, чим е свештеником постао? Нешто се истина чини, да он кад ирви ред у школу ступи иебуде сасвим непознат и неучини шта пред учнтел^м и децом као кои о школскои задаћи и радшша ни поннпш нема. Педагопш и методика учисе и у Богословии. Само на ово сећагоћи се мора сваки, коме е ово из ближег познато самном руку на срце метнути и признати, да е ово до скора тако жалостно ишло, учен4 као и иредаванћ, да е већ на подсмев и иоругу било и онима кои уче, и онима кои предаго и настонваго. Сећам се, да сам од лгоди слушао, на коих се реч ослонити могу, да е наш блаженопочивши патринрх чим е оно школски саветник практичне курсове са учителБи свршио, одма наредио, да се од сад та методика и у Богословие уведе и преДавацб онако практично удеси, као што е у препарандии у Сом-