Школски лист

и тако дал^; прелазисе дакле с прве жиде на другу опде, где е 10 и 12, с друге на трећу онде, где е 20 и 22, а неби се смело никако са 10 на онајЈ краи нрећи, где е 20. Овако растуриван^ зрна иде истина спорие и теже, него оно потискиван-ћ едпо иа друго, као у првом начину, али е ово разговетние и особито при множенго и деленго броева на рачуналвки преко нуждно. Овде се нечуе ни оне звеке зрнади едно о друго, ербо се овде ставлн свака хриа за се, и оставласе између хрпа празног места, да се хрпе бол& разазнаго. Свако растваран! већи броева на задате ман4 може се у часу представити наочигледно: треба само она по првом начину едно на друго потиснута зрна на толико хрпа растурити, колико е потребно, да се таи задати пример наочигледно на рачуналвки решен представи. Н. П. 3 у 28 иде 9 пута и преостае 1. Овде се она икона од 28 по првом начину едно на друго потиснути зрнади растури на троике овако: 1ва жица: III 1во троике, ||Ј. 2о гроике, јјј. Зће троГше Ј ( 2а „ ( || |||. 6о троике, |||. 5о троике 11\4то троике За „ ! |. 7о троике, ј{| 8о троике, |(| 9то троике, и | преостае При оваком растуренго броа 28, стои свако троике за се и тим болЈ; у очи пада. Већ на овом примеру видисе, да ние можно сваку хрпу на истои жици подиуно представити, него се мора зриима са следеће жице попунити, као н. п. овде на четвртом и седиом троику; али и то схвате деца врло брзо. учнтелв нх има само па ово иажлвиве учинити, и у сваком оваком случаго, као што е овде под 4 и 7, около растроене хрпе прутићем у ваздуху као коло повући, и тпм као обгрдити е. Кадгод се дакле мора кое зрно с друге жице додати к зрнима прве, или с треће жице другои, ил с четврте трећои и тако дал^, увек валн те хрпе тим колом у ваздуху окружити. По овом начину ставлнго се зрна на рачуиалкки ири сваком множенго и деленго, а може се и при сабиранго и одузиманго, ако оћемо да ове рачуне деци наочигледно представимо. На оба начина валл децу у раствара!1го стотиие на све но 2, по 3, по 4, по 5, по 6, по 7, по 8 и но 9 зрна често и поду® е вештбати, и кад су ово схватила, може учителк увереи бити, Д а е он у сва четир вида децу основно провешгбао и рачуналћку онако користно упетребио, како се то само даде. По себи се разуме, да наМпре децу вештбати вала у раства-