Школски лист

42

Спустивши се с' горнкга ката и угледавши на патрјаршескои дворишту неброени православни народ а около себе збор светителл, бинх силно усхићен од радости говори писац — преносећи се мислима у времена Јустинјдна и Константина, кад е православје у пуном свом блеску лрко С1Лло на истоку и кад оно 900 клирика окружаваху патр^арха у иаВвеличанствешем храму свете премудрости Бога Слова. — Гогов бмах у оваН мах предати се маштанпо о Соф 1 и цркви, о слави ПравославЈа на истоку, ал брзо као светли метеори изгубише се успомене ове у мрак прошлости, кад опазих предамном прости храм Божш без трула и торнква, украшен само желћзнии крстом, То биише живи символ саданкг сполашн^г бћдног станз свете цркве на пстоку. Пр олазећи изме^у народа кроз западна врата уђе Лит1« у храм Божш, и у св. Олтар. Митрополити стану са три стране около частне трапезе а иза нбих свештеницп начине %руги ред. Пред трапезом сам Патрпрх крстовидно кадећи узгласн : „Оддбл свАт-ки (гдииос#|ргки и шрлз^уклн ки Троиц'к . . . Пошто се Хр'стосх воскрке трнпут у олтару и трипут у певницама одпое, патр^арх зппочне воскресне стихове произносити, и то стоећи пред престолом на среди рекне : Дл воскрвсштх Еогх. Наспрмм десног угла частне трапезе: Шки> изчезлетх дм . ул , дл Код гогонсточног угла : Тлк1л> дл погикм^/тх гр-кшници. !1отом испред трапезе окренув се лицем к' народу узгласи : вш ^ гожј сотвори Гдћ БОЗрлдУгмсА и боЗбшлиллса Боик. Напоследку на скверо источном углу слбдоваше: 0ллбл , а на скверозаппдном : и нкш'к. — Митрополиги и сав освећени сабор у олтарз^ подел-ћни на две стране полху на изменце грчки и славлнски: ХрКТОСХ БОСКрЕСЈ. При поншо Господи бо^звл^х , патр1арх свечано о:еади сву цркву. Лампадар1е и арх|факон 1фаху пред нбим , а осам ђакоиа с' трикир1 «ма и дпкирјнма иђаху за нбим . — У време входа изи^е патрГарх из олтара с' жезлом у руци у пратнБИ свештеника' и ^акона а стане у велпколкпии патр1аршески сто, што е с' десне стране цркве на овалном (дугулнсто округлом) амвону. Сто' е ова8 врло древни, и говори се да е с' нбга проповедао шшт св. Јоан Златоуст. Кад се половина химне „Св1те тихШ" одпое, патр1арх узме трикир^б и дикир1е па сишавши се с' свог трона пође у