Школски лист

107

те бар четврт часа да трпите жеђ или зној на себи, у један ма навући на врат јектику или суву болест, и многу другу болест, или и преку смрт. Или ако ћете каквога јела, сотог што вам је здраво повољи, неумерено и преко мере јести, то си можете тим преузроковати грчеве у желудцу, који такође руше здравље, као и нагло разла^ивање. Али хоћу да вам приповедим приповедку о неком Мити, који је изгубио здравље и живот с отог што је угрејан пијо. Кадгод се сетим тога Мите, свагда се забринем за вас, да не како и ви учините те прођете као Мита. Мита је био ваљано дете, и баш у тим^вашим годинама. Учитељу је својему мио био, јер му је био у школи најбољи ученик, и ако когод што није знао у школи, учитељ је само запитао њега и он е заиста вавек све знао. Ди је што лепо и добро видио или чуо, одма је он то написао, и после показао својима родитељима или учитељу својему. К томе био је здраво кротак и тако добра срца, да је свакомо све чинио, што је могао. Ако ком сиромаху није имао шта дати, то су му онда сузе из очију текле. На оном црву, кои му је под ноге ишао, није хотВмице ништа криво чинио. Другови су га здраво миловали, и ди је он био, тамо су ишли за њим н другови му, и сваки је гледао, како би био близу њега. Једном речи, ко га је год познавао, свак га је миловао; јер је Мита био и леп телом, а и особито душом, и свак је у себи мислио : Мита ће бити велики, знатан човек. И био би постао велики и важан, мила моја децо, јер су му родитељи били имућни људи и одлични, и могли су га као што ваља школовати — да није млад, премлад умрео. Мита се играо једаред лопте са своима саученицима, близу једнога дрвета, за којим је бунар. Мита ожедни, јер се здраво загрејао. Кад опази бунар, брзо отрчи с још два друга своја к бунару, извади воде, захити шеширом, и напије се на сву вољу; исто тако учине и остала двојица. Онда тек падне Мити на ум, шта су га учили родитељи и учћтељ: да не пије одма, кад се разгреје, задува или озноји, јер си може шкодити здрављу! Но Мита помисли еданпут као ни једанпут, ваљда ми сад баш не ће ништа шкодити, а од сад ћу се чувати! и отвде к осталим друговима својима. Али се, децо моја, Мита љуто преварио! Тек шго је стигао на игралиште, а њему већ није било онако добро као пре. Сад или га е мучила мисао, која му је све једнако пребаци-